Žena ptica i mladi vuk

Deveta tema od Ane Gord 🙂

Umrla sam odjednom, bukvalno u deliću sekunde. Ne znam da li se može reći da sam poginula, jer je način umiranja bio prilično neuobičajen. Bar ja nisam do sad nikad tako umrla. Cap, i gotovo.

Sećam se, bilo je to u sali dok sam igrala. Sećam se i da mi je taj dan bio pomalo bezveze.dance-113021_1920 Bila sam frustrirana što ne mogu da nađem ozbiljan posao na kom bih gradila karijeru, i bila srećna i zadovoljna do kraja života. Zato sam igrala jako. Jer se tako oslobađam stresa. Skačem, okrećem se, vilenim okolo jer ima mesta, i plafon je visok, a tu je i veliko ogledalo. Nije ono preko celog zida, jer ne volim da se gledam dok vilenim; to mi skreće pažnju sa muzike.  Ali, ipak mora da postoji. Zbog efekta. Sećam se i da sam jako volela sate koje provodim tako.

Oduvek sam odmah počinjala svoju igru, bez prethodnog zagrevanja, tako da nisam stvorila tu naviku. Bez ikakve najave rukama i nogama počinjala bih solo. Sigurno se nisam ni ovaj put zagrejala, dok sam bila u sali, jer me capnulo. Odjednom, sad ono meni bez najave. Telo je odgovorilo, naljutilo se i prestalo da radi. Zbog toga sam morala posle nekoliko trenutaka da izađem odatle, jer nikako nisam uspevala da ga ponovo pokrenem. Ne sećam se tačno u kom momentu je prestalo da radi, ali znam samo da je muzika odjednom stala. Ništa više nisam čula, ni osetila.

body-1Kad sam izašla, imala sam šta i da vidim. Neko telo ukočeno leži na podu, sigurna sam da je to baš ono u kom sam do malopre vilenela. Nema koje drugo da bude, ovo je jedino ovde.

Pa dobro, šta sad. Ne mogu da ga oživim, capnulo je. Samo… kako tako naglo?! Ne znam zašto me to zanima, ali sad se nosim mišlju da istražim to. Možda bih mogla da pozovem nekoga da dođe i vidi ovo telo ovde. Da ga nosi, i da provali zašto je prestalo da radi.

U tom momentu je u salu ušla neka mala žena sa metlom, pa sam pretpostavila da je to čistačica sale. Imala je i ona šta da vidi, ali tek kad se približila. Možda je bila slabovida, primetila sam da nosi prilično matoro telo. Malo se uspaničila, ali je brzo pozvala nekoga kome je uz prekidanje glasa izgovarala: „Izgleda mr.t.vo, dođi.te brzo, moli.m vas!“.

Mogu da razumem kada neko ko je voleo telo koje je poznavao, pati. Ali ne mogu da razumem da se uznemiri neko ko uopšte nikada nije ni video, niti progovorio reč sa onim telom koje više ne radi. To je ionako samo telo, a ono što ga pokreće je ok. Ono nije prestalo da radi, niti će. Dobro, možda je malo jezivo što leži tu tako nepomično i bledo, ali ipak…

Brzo je već neko došao po to telo, a kad su kasnije otkrili uzrok smrti, bilo mi je totalno neočekivano ono što su rekli. Govorili su stručnim rečima, a kad sam povezala kockice shvatila sam da je srce odjednom prestalo da kuca i zbog toga sam umrla. Čudi me to, jer sam ja unutra bila prilično živa i još nekoliko sekundi potom vibrirala.

Bilo kako bilo, više ništa sa njim nisam mogla da uradim. Nema ga više, a ja moram nastaviti dalje.

Zašla sam za ćošak i odjednom je moj vidokrug postao sasvim drugačiji. Bukvalnowolf-635063_1920 odjednom! Sad vidim malog sivo-belog vuka. Zapitala sam se šta će on tu, i zar ja nisam u gradu? Pogledala sam oko sebe i videla mnogo drveća sa leve strane, a sa desne liticu sa koje se pruža predivan pogled. Ni sama ne znam kako sam dospela tu tako brzo, u tren oka. Do malopre sam slušala šta je uzrok moje smrti i bila sam okružena ljudima. A sad se odjednom nalazim ispred malog, možda nekoliko meseci ranije rođenog vuka koji me gleda svojim okruglim očima nalik na dugmence. Tačno gleda u mene, tako da sam sigurna da može da me vidi. A meni je sve isto kao da sam u telu, odjednom više nije onako lagano. Pomislila sam na jedno mesto, ali se nisam tamo pojavila kao što sam mogla do malopre. Čak i ovog vuka vidim nekako kao da smo slične visine. Znam da je mali, jer izgleda prilično mlado i gleda me pomalo radoznalo. Pogledala sam i ja sebe, barem ono što sam mogla da vidim. Izgleda da sam sada u nekom drugom telu, jer imam krila i noge su mi drugačije, kao kod neke ptice. Ako je ovo moje telo sada, onda mi je još čudnije da sam tako naglo prešla u njega, bez ikakvog odmora, bez ikakvog puta, ništa. Puf, i neka ptica sam.

Izgubila sam se u razmišljanju o tome, a kad sam se povratila primetila sam ogroman nalet adrenalina i poželela da raširim krila. Nisam još uvek saznala kako se kontroliše ovo telo, ali imala sam jaku potrebu da poletim. I još nešto – sasvim je neobično što sam odjednom velika ptica, i što osećam kao da već znam da letim. Možda sam prošla kroz nekakav portal iza onog ćoška i stopila se u pticu koja stoji ispred malog vuka… Jer, sve je odjednom drugačije, i to bez ikakve najave.http---www.lifeofpix.com-wp-content-uploads-2014-05-Life-of-Pix-free-stock-photo-water-animal-seagul

Da li da novo iskustvo u sasvim drugačijem telu shvatim kao da treba samo leteti i istraživati svet, ili kao kaznu što su mi sada hrana i preživljavanje jedina briga, i to što ću morati da jedem bube i crve i… Nisam još saznala šta ja to jedem. Ali, sigurno mi se neće dopasti, jer se svega sećam kad sam bila čovek. Sećam se i ukusa hrane koju sam tada jela. Ali, kakva god bila ta hrana, ipak nije bila živa.

Morala sam da prestanem da mislim na žive crve u mojim ustima… u mom kljunu zapravo, pa sam pogledala u malog vuka i počela da mislim o njemu. Zaista nisam znala šta on traži ovde i šta hoće od mene. Šta god da hoće, ja imam krila i ne mogu više da ignorišem potrebu da odletim. Nisam se ni pozdravila sa njim, a već sam zatekla sebe u vazduhu. Kao da sam počela da se stapam u jedno sa vetrom, mogla sam da mu osetim svaki dašak. Kako sam se odmicala od malog vuka tako sam osećala vazduh sve jače i jače. Kao da me čisti, osećaj je čaroban. Odmah sam zavolela letenje, i zbog njega ću da se naviknem na odvratnu živu hranu. Nema veze, ovaj osećaj je suviše dobar da bi se izgubio. Prihvatam da sam ptica i više neću ni da mislim, jer sad bar i nemam neku posebnu potrebu za tim. Nema puno stvari koje mogu da me zabrinu. Izgleda… kao da sam slobodna… A i mali vuk je, u neku ruku.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s