Tip iz moje mašte

Neviđeno mi je dosadno u ovom gradu. Mislim da sam ti to već negde spomenula. To da mu znam svaku ulicu i da mi je dosadno što ništa novo nemam da otkrijem ovde. Htela bih da odem na neko drugo mesto, ali ne znam gde. I ne znam šta bih radila tamo.

Razmišljam o tome dok pljugam na terasi poslednju cigaretu iz pakle. Posmatram i ovu ludu decu koja vilene na raskrsnici. Kapiram da se vraćaju sa Exit-a, jer već je svanulo odavno. I ja nisam spavala cele noći. Opet.

Nedostaje mi detinjstvo kad sam se i ja tako vraćala u zoru kući. Ono kad sam i ja imala gomilu ljudi oko sebe, i kad smo prisustvovali svakoj žurci. I sad me zbog toga nerviraju ova deca. Zato što oni imaju nešto što ja odavno nemam. I zato idem da kupim još jednu crveno belu 100s paklicu. Inače nikad ne palim jednu za drugom, ali sad mi se hoće. Sva sreća pa imam i novca.

Navukla sam farke, da ne idem u ovoj pocepanoj suknji, jer imam da pešačim do jedine prodavnice koja radi u ovo doba.

Već sam prešla raskrsnicu, a ona deca su se nešto okomila na mene. Mora da im je bašrainbow-2303543_1920 dosadno kad sam im ja sada zanimljiva.

“Heeej, gde si ti pošla sama ovako rano?” – pitao me jedan od njih.

“Zašto bi to tebe trebalo da zanima?”

“Pitam samo. Nemoj odmah da se ljutiš.” – uozbiljio se.

“Ma, ne ljutim se. Samo mi je jako dosadno.” – pokušala sam da eliminišem aroganciju.

“Hajde sa nama, više ti neće biti dosadno.” – pozvali su me svi u glas.

U tom momentu iza ćoška izlazi momak od koga mi je zastao dah. Viši od mene sigurno desetak centimetara, što bi značilo da ima skoro dva metra. Ošišan na keca, sa tetovažama na levoj ruci, širokih ramena i koraka punih samopouzdanja prilazi i obraća im se.

“Žao mi je, ali ova dama već ima dogovoreno viđanje sa mnom.” – zagrlio me oko struka i kako je to rekao tako su se mladi momci izvinili i nekud otišli. Hitro, kao da su se od njega uplašili.

“Izvini, jel se mi znamo? Da nisam nešto propustila?!” – pitala sam ga jedva uspevajući da se izmigoljim iz njegovog zagrljaja.

“Ma, ne znamo se. Mada, možemo da se upoznamo.” – namignuo mi je – “Izvini, impulsivno sam reagovao, učinilo mi se da te ona deca smaraju, i da žele nekud da te odvuku. A, nešto mi govori da ti nimalo nije do bleje na ulici sa pijanom dečurlijom.”

Nasmejala sam se, iako sam pokušavala da sakrijem osmeh i glumim da sam se naljutila, jer je sebi dao za pravo da mi uskrati podsetnik na detinjstvo. Ali, nisam uspela da ga prevarim, videlo se iz aviona da mi zaista ne treba više nikakva bleja na ulici. Pa sam morala da se složim sa njim i da mu se na kraju čak i zahvalim.

Nastavila sam napred, do prodavnice, iako mi se više nije pušilo. Svakako će mi trebati ta pakla, pa kad sam već izašla onda ipak da je kupim. Zadržala sam se u prodavnici tek nekoliko sekundi, jer nije bilo nikoga u redu ispred mene. A kad sam izašla opet sam videla njega. Čekao me naslonjen na zamrzivač sa sladoledima.

“Ne mogu tek tako da te pustim. Još nijednom nisam video na javi devojku iz mojih snova.”adult-2539690_1920.jpg

“Ma daaaj. Kakva devojka iz snova, izgledam kao da me kamion pregazio.” – nisam nasela na foru. Nisam se ni nasmejala.

“Ozbiljno ti kažem. Izgledaš baš po mojoj meri. Hteo bih da te vodim na piće, da se upoznamo. Želiš li?”

“Hmmm… Pa, želim.” – sad se već smešak nekontrolisano razvlačio po mom licu – “Ali, ne odmah. Nisam spavala celu noć, i morala bih da malo dođem sebi. Ni mozak mi ne radi valjano, kao što si mogao i sam malopre da se uveriš.”

“Ok, ok. Pa, kad onda? Gde mogu da te nađem, a da ne čekam ispred prodavnice da dođeš po još jednu kutiju?” – sad je već počeo da me zeza.

“Ne znam. Snaći ćeš se ti već.”

Razmenili smo još nekoliko reči, i dogovorili se da se nađemo uveče, kad se ja malo odmorim. Ne znam samo od čega imam da se odmaram, ne radim ništa već danima unazad. Ali, nisam htela da odmah odem sa njim na piće iako mi je bio fantastičan. Pored dobrog izgleda ima i dobar glas. Kao da miluje govorom, a opet dovoljno grub. Mislim da sam ovog tipa zamišljala noćima. Nisam sigurna, ali saznaću kad odem s njim na to piće. I kad ga malo bolje upoznam.

***

Jel ti kapiraš da se ništa nije zaista dogodilo?! Ni ona deca, ni taj tip. Šmrc… Sve sam istripovala. Nije se dogodio taj savršeni tip iz moje mašte. Nije me niko pozvao na piće i nije me niko odbranio od pijane dečurlije u cik  zore. A nisam ni po cigarete otišla.

578063_10152015759139903_2036835650_n

 

U stvari, nisam još uvek ustala iz kreveta… I, ne ustaje mi se.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s