Čitanje misli

Još jedna tema od Ane Gord 🙂

Zadatak je da se tokom 10 dana svaki dan napiše jedna priča, tako da će ovoga biti još 😉 Ova je druga po redu.

Priča koja kruži gradom ovih dana glasi ovako: Postoji jedan čovek koji daje odgovore na sva pitanja. Sebi je nadenuo ime Niko, jer kaže da se tako i oseća. Nalazi se na vrhu brda zvanom Čigota, na Zlatiboru. Dane provodi u tišini i društvu svojih ovaca. Tokom zime kaže da ne izlazi iz tople kuće. Do njega nije tako lako stići, iako se njegova kuća vidi iz daljine. Jarko bela odskače od žutila zemlje na kojoj je smeštena. Do njega se treba popeti, i to pešice. Tvrdi da zna šta se nalazi u glavama ljudi, kakve su im svesne i podsvesne misli. Kaže da mu zbog toga smetaju mnogi, pa je morao da se skloni od civilizacije. Tvrdi da kada se nađe među ljudima, u gužvi na pijaci, čuje sva njihova komešanja u glavama. Ali mu je tada teško da čuje odgovore na ta pitanja, što mu nimalo ne prija. Našao je svoj mir među ovcama, ali ni dan danas nikoga ne odbija kada mu dođe u posetu.

slicica2797-1281456441

Kroz razgovor sa prijateljima i Slavoljub je čuo za ovog misterioznog čoveka. Nikada nikome nije pričao svoje tegobe, da ne bi opterećivao druge. Priča je do njega došla sasvim slučajno, kao dugo očekivani znak. Razmišljao je dosta, i dvoumio se da li da ode ili pusti da vreme odradi svoje.

Ipak je odlučio da uzme godišnji odmor sredinom leta i uputi se ka Zlatiboru. Nije nikada ranije bio tamo, pa je imao poteškoća da nađe Čigotu. Navigacija u automobilu mu nije mnogo pomogla i morao je često da staje kako bi pitao prolaznike gde da skrene. Ni to nije bilo lako, jer tamo zaista nema mnogo ljudi. Zato se njegov put odužio i pretvorio u dosadno iščekivanje sledećeg prolaznika koji bi mu pružio valjanu informaciju. Uz mnogo strpljenja pronašao je malo vikend naselje gde je mogao da parkira svoj auto, ali odatle je morao ići peške.

Sunce je sijalo toliko da je sva trava požutela, a Slavoljub se sve teže kretao ka beloj kući. Popio je odavno svoju vodu koju je natočio na izvoru i već je počeo da broji sekunde do razgovora. Međutim, kada je stigao nije zatekao Nika u dvorištu. Pomalo time razočaran legao je na zemlju i duboko izdahnuo. Vrlo brzo je utonuo u svoje misli da više nije čuo ni hukanje vetra. Tako znojav i žedan opružio se celom svojom dužinom, i zaspao.385H

Prošli su sati, a on se nije budio. Niko se vratio i nije se začudio kada je video telo u zvezdinom položaju opruženo na svom travnjaku. Sunce je zamenio mesec, ptice su zamenili zvukovi cvrčaka, ali Slavoljub se i dalje nije budio.

“Mora da je prilično opterećen” – izustio je Niko naglas dok je strpljivo čekao da se ovaj probudi. Palo mu je par puta na pamet da ubrza proces i polije ga vodom, ali se ipak iskontrolisao, jer je znao da bi time narušio Slavoljubov mir. Umesto toga, samo ga je posmatrao.

A onda se desilo, naglo i odjednom Slavoljub je skočio sa zemlje. Iz ležećeg položaja pravo u stajaći. Čak se i Niko malo iznenadio, jer zaista nije očekivao tako naglo buđenje njegovog posetioca.

“Nadam se da Vas nije mnogo uplašio.” – zadirkivao ga je Niko.

“Šta?! Ko? Molim?!” – okretao se Slavoljub oko sebe, jer nije mogao odmah da vidi Nika koji je sedeo na stepenicama svoje kuće. Oko njih se odavno već spustio mrak.

“Pa kažem, da Vas nije neko uplašio? Naglo ste skočili. Evo me ovde, na stepenicama.” – nastavljao je Niko po svom.

“A, tu ste. Ne znam. Ne mogu da se setim šta sam sanjao. Vi ste Niko, pretpostavljam. Izvinjavam se što sam zaspao, ali kada sam došao niste bili tu, a ja sam se umorio od silnog penjanja. Do Vas nije nimalo lako doći. Ja sam Slavoljub, drago mi je.” – pružio mu je ruku, jer je već došao blizu stepenica dok je izgovarao sve te rečenice.

“Znam, vama građanima nikad nije lak dolazak u prirodu. Još ako negde ne možete376H svojim kolima prići odmah se ljutite. Bunite se što vam nije svaki pedalj zemlje prilagođen. I zaboravili ste kako je dobro hodati uzbrdo i nizbrdo.” – čačkao ga je Niko, jer nije voleo ljude iz grada.

“Oprostite mi, ali zar i Vi niste čovek? Zar volite da se mučite?”

“Ne volim, baš zato sam i ovde, sa svojim ovcama. Za mene je život u gradu pravo mučenje. I sav taj smog u vazduhu. Vi ste svi bolesni, zar ne vidite?”

“Čudno. Baš mi je sve to prolazilo kroz glavu kad sam izašao iz auta, i dok sam se peo do Vaše kuće.” – zamišljeno će Slavoljub.

“Znam, čuo sam već. Nije to moje mišljenje, već Vaše. Ja nemam svoje mišljenje. Imam samo mir.” – Niko se uozbiljio – “Pretpostavljam da sad možemo preći na razgovor zbog koga ste zapravo došli.”

“Znate kako, nekoga biste takvim nastupom oterali. Ali mene ste još više zaintrigirali, što pretpostavljam već znate. Zapravo, nisam neko ko veruje u ovakve stvari. Kada sam čuo za Vas pomislio sam da ste još jedan šarlatan. Ali kada su mi rekli da ne primate novac, da ste mnogim osobama doneli mir, priznajem počeo sam da se dvoumim da li da Vas posetim. Nemam nikakvo konkretno pitanje da postavim, iako sam po prirodi prilično radoznao. Mislim da me najviše od svega zanima kako Vi to radite? U čemu ja Vaša tajna?” – ispitivao ga je Slavoljub.

“Plašim se da Vam takav odgovor ne mogu dati. Vi ste o meni slušali priče kao da sam nekakav čudotvorac, koji daje odgovore na sva pitanja. U Vašoj glavi se kovitlaju misli koje Vam šapuću da ću morati da Vam odgovorim i na to pitanje, koje bi Vama odalo sve moje načine i čitavu misteriju. Ali, moram Vas razočarati. Nemojte me pogrešno shvatiti, nije to radi sebičluka ili radi straha da ćete Vi to pokušati u svom gradu i tako zarađivati novac, jer Vam je dosta tog posla kojim se bavite Već dvadeset godina. Ne, nije da zbog toga ne mogu da Vam odgovorim, već zbog toga što ne znam. Zaista, ne znam. Već sam Vam rekao ranije – ja nemam svoje misli. Samo osluškujem šta mi se govori, i po tome postupam. Rečenice koje čujem u svojoj glavi, reprodukujem ih na onoga ko pita. Zato ne mogu baš na sva pitanja da dajem odgovore, jer to nisu moji odgovori. Ne izmišljam ih ja. Ako ih čujem, ja ih kažem. Ali ako ih ne čujem, nemam pravo da ih izmišljam. Zašto mi umesto toga ne ispričate to što Vas u stvari muči, to što još nikome niste pričali. Pa, Niko Vas sluša.” – sve je to izgovorio sa takvim mirom u glasu da je odagnao sve Slavoljubove sumnje. Pa se ovaj zato osetio bezbedno i udobno da je izmomenta odmotao svoje klupko, ne kontrolišući ni reči ni misli.

Ispričao mu je brzo sve o tome, slično malom detetu koje je dugo skrivalo tajnu od majke, a sada više ne može da ćuti. Kao da je teret nosio godinama, i kao da je postajao sve teži i teži. U odnosu na ostale probleme koje je Niko već slušao od raznih ljudi koji su mu dolazili, Slavoljubov zaista nije bio tako veliki, a ni težak. Samo ga je ovaj tako predstavio, jer ga je dugo potiskivao.

Nakon nekoliko sati razgovora između njih dvojice rastali su se. Neću prepričavati njihov razgovor, jer me Slavoljub zamolio da ne govorim o takvim detaljima. Ali sam kao osoba koja je o Niku čula iz prve ruke morao da obavestim svet o tome da negde na vrhu brda postoji čovek koji čita misli. Taj čovek je isuviše skroman, i za sebe govori da je ništa. Onima koji odu od njega on je svakako sve, jer im odagna nemire kroz dugačke razgovore i razumevanje. Ne služi se nikakvim pomagalima, dimovima, muzikom, rečima… Ničim. Samo sedi i mirno sve sluša. Klima glavom i razume. Kod njega su, kažu, dolazili ljudi sa velikim problemima, a od njega odlazili kao novi. Sva opterećenja su im iščezla, i sve teške misli nestale. Kao da tu nikad nisu ni bile.

389HNegde tamo postoji neko ko je u stanju da za sebe kaže da je niko, iako je sve. Njemu ne trebaju ljudi, ali on treba ljudima. Zato što su međusobno zaboravili na razumevanje, pa uvek osuđuju onoga do sebe. Imaju nekakvo mišljenje, i to na osnovu tvrdnji koje su pokupili od nekog usput. Zaista, u poslednjih nekoliko godina nisam svedočio situaciji u kojoj se ljudi međusobno razumeju. Zato je pravo čudo kada saznaš da postoji neko pred kim si nag, iako si realno obučen. Miluje ti um i dušu kada znaš da postoji neko ko te razume. Ne mora ništa da ti kaže, dovoljno je samo da klima glavom i da osetiš mir tokom i na kraju monologa koji vodiš.

 

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s