Umećem boje u mrak

Uhvatim se ponekad u mraku mračnijem od običnog mraka. To je neki strašan mrak u kom nema ni najmanje iskre svetla. Ne budem čak ni ja ta iskra. To je neko crnilo crnje od najcrnje crne.

I tada počnem da pišem. Ne razmišljam, nisam zaista svesna, već samo pustim prste da lupaju po tastaturi. Pa uhvatim ispisane već dve stranice i konačno postajem svesna.

A taj mrak postaje iluzija.

Predstava za mene, da vidi kako ću se izvući. Kao pravo malo zamorče budem za reditelja predstave. Išamara me jako nekakvim mislima da nikome ne trebam, da moj život nema smisla, da sam sve šanse već propustila. I sve vreme mi postavlja pitanje zašto postojim. Kao da ni sam ne zna koju ulogu da mi dodeli. Onda nekoliko dana tripujem da je ja znam i da sam čitav scenario savladala. Bude stvarno super tih dana, mada se ništa drastično ne promeni. I zbog toga sve se one misli vrate i sva ona ista pitanja. I jak osećaj da se sa mnom neko igra.

Kao sa pravim zamorčićem.

Da vidi kad ću se umoriti.

Da vidi hoću li se i dalje boriti, i buniti.

Da vidi šta od svega nisam, a šta jesam.

I da na osnovu toga odredi gde ćemo se igrati sledeći put.

A ja često poželim da igra prestane! I da izađem iz kruga. Ali, često mi to izgleda kao teška umetnost. Često mi sve izgleda kao da treba da umećem boje u mrak.

Ali mrak je previše crn. Koju god boju da mu nakačim ona postane crna. Umorim se, padnem i urličem da ne mogu više. Bole me ruke, noge, leđa. I ramena me bole. Ostanem bez ijedne boje, i tražim da se više ne probudim.

Ali, svaki put se probudim. Pa besna počnem opet da pišem, ispucam sve svoje ljutnje na reditelja ove predstave. Sve na papir, jer ljudi neće da me slušaju, ne trebam im takva. Zato je papir moj melem. Kad sve to istresem odnekud se opet pojave boje, a neke su čak i potpuno nove.

Pa opet po starom, kačim ih naivno po crnilu misleći da će se ovaj put obojiti. To je nekakva zamka u koju stalno upadam. Kad gledam iz daleka, mislim da znam šta treba da radim, ali kad se približim uvek se isto desi.

Umećem boje u nezahvalni mrak.

 

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s