Bila jednom jedna knjiga

on

Zašto ljudi ne shvataju vrednost jedne knjige, i zašto ne cene kada im ta knjiga padne šaka? Zašto oni gurnu knjigu u ćošak i zašto je isflekaju? Zašto oni neće da vrate knjigu njenom vlasniku? Zašto je ljudima i dalje smešan koncept i zašto ne shvataju šta su zapravo uradili kada imaju takav rezon?

Naime, desilo mi se nešto sasvim neočekivano, od osobe za koju sam mislila da tako nešto ne bi nikad uradila. Pozajmila sam knjigu svom tadašnjem drugaru, knjigu koju sam satima lektorisala da bih mogla da je odštampam i smestim među svim ostalim knjigama, kako bih mogla još poneki put u životu da je pročitam. Ta knjiga je dostupna na ovom linku, ali meni je bilo zgodnije da je prebacim u štampanu formu.

Sa tom osobom sam tih dana razgovarala o informacijama za koje sam saznala istraživajući i eksperimentišući sa sopstvenim životom. Poželela sam da mu pozajmim tu knjigu kako bi i on našao određene odgovore i time olakšao sebi traganje za nekakvom istinom.

A on je nije ni otvorio. Bacio ju je u ćošak svoje sobe da se na nju skuplja prašina. Kada sam ogorčena zbog nekih drugih stvari u vezi njega tražila svoju knjigu nazad, jer sam htela da prekinem svaki kontakt sa njim, on nije hteo da mi je vrati. Nije imao apsolutno nijedan razlog za to. Ne znam kojim imenom da nazovem takav čin, i njegov inat prema meni kada sam došla sa drugim drugarom ispred njegovog stana po tu knjigu. Ja sam tražila nešto svoje, a on se još i osmelio da govori kako se sa mnom ne treba družiti, jer sam luda. Luda sam zato što tražim svoju knjigu nazad. Zato što mu je nisam poklonila, već pozajmila. Luda sam zato što se vidno iznerviram na takve stvari, jel?!

Da stvar bude još gora, moja sestra je nastavila da sa njim komunicira i dan danas. Iako se njih dvoje nikad nisu družili, videli su se samo jednom u životu, ali komuniciraju i dalje preko fejsa. Zar ne bi trebalo moja sestra da ga otkači, jer je mene povredio?! Da je situacija obrnuta ja bih uradila sve što je u mojoj moći da dođem do te knjige i vratim je vlasniku, dala bih sve od sebe da odbranim sopstvenu sestru i sve napade na nju. Ali, ne. Moja rođena sestra stala je na stranu nekog stranca koji se osmelio da se ponaša kao da sve na ovom svetu postoji isključivo zbog njega. Moja rođena sestra meni je rekla kako je taj stranac nečemu pokušao da me nauči takvim činom. Izjavila sam da me naučio jedino da se klonim takvih osoba, i time sam i njoj stavila do znanja da mu je ona slična. Te se i nje klonim sada. Ne samo zbog toga, već zbog gomile drugih povreda zadobijenih od nje. Ali, o tome možda u nekoj drugoj priči.

Da je ona bila prava sestra stala bi na moju stranu, a da je on bio pravi drugar vratio bi mi knjigu i mogli smo da završimo sve mirno, i moglo je sve da ostane zaboravljeno. Ali, zbog toga kako se poneo moraćemo da odživimo još nekoliko zajedničkih scena dok ne izgladimo stvari. Te scene se neće desiti uskoro, takav je zakon uzroka i posledice. Desiće se kad oboje ne budemo imali pojma jedno o drugom. Desiće se u nekom sledećem vremenu, na nekom nepoznatom prostoru.

Kažu da onoliko dobra koliko daš, toliko će ti se vratiti. Ja sam dala mnogo dobrote i mnogo svoje ljubavi, a vratila mi se gomila pakosti i sebičluka. Nikada nisam davala sa ciljem da nešto dobijem zauzvrat, a ipak sam dobila. I suprotno onome što kažu da dobiješ. Nisam postala zlobna zbog svega toga, već sam se povukla u svoj svet. Sada dajem samo onoliko koliko poželim, a ne onoliko koliko mi traže. I sada pokušavam da kontrolišem svoja davanja.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s