Navike kojih moramo da se otarasimo odmah

on

Ima nešto zarazno i pomalo udobno u lošim navikama. One kao da stvore čauru u kojoj se osećajmo slobodnima da budemo nesavršeni. Na primer: da pojedemo kilo sladoleda, da razbacamo prljavu odeću po sobi posle burne noći, ili odlaganje treninga… I sve to bi izmamilo osmeh na bilo čijem licu, jer je bezopasno. Osećaj je oslobađajući kad se upuštamo u nešto nezdravo, jer nam daje sladak osećaj trenutnog zadovoljstva.

Međutim, šta se dešava kada ove loše navike izrastu u nešto više od malih buntovnih postupaka i sitnih odlaganja? Navika kojoj dozvolimo da se odomaći i otrgne kontroli može izmeniti naš um do neprepoznatljivosti. Postoje određene navike ukorenjene u našoj podsvesti koje nam mogu upropastiti veze, ambicije, kao i šansu za uspehom. Ne treba ih shvatati kao bezopasne hirove, već ih treba iskoreniti što je pre moguće. Od bezopasnih nastaju opasne, a ovo su neke od najopasnijih:

1. Perfekcionizam

Mnogi ljudi na perfekcionizam gledaju kao na vrlinu. Jer, šta je loše u tome da želimo da sve bude savršeno? Iako je stremiti ka uspehu nešto čemu se treba diviti, ipak bismo morali da obratimo pažnju na padove koji mogu doći zajedno sa zahtevanom perfekcijom. Kada nabacimo na sebe takva očekivanja, stvorimo nervozu koja može da ometa naš uspeh. Naša nerealna očekivanja vode ka odugovlačenjima, ka sumnji u sebe, i na kraju odvedu u duboko osećanje frustracije. Moguće je da razvijemo opiranje ka menjanju sebe, i da postavljamo lake zadatake za koje znamo da bismo ih savršeno uradili. Ovo prosto nije dobar, niti efektan, način rasta.

2. Zadovoljavanje ljudi

Ovo je druga loša navika koja se često percipira kao prednost osobe koja je praktikuje. Ljudi koji zadovoljavaju druge su često ljubazni, u svemu se slažu sa drugima, i marljivi su. Oni takođe ne žive svoj život punim plućima, što bi se reklo. Dakle, ne iskorišćavaju sve svoje potencijale. Stavljanje tuđih potreba ispred sopstvenih znači da ućutkuju sopstveni glas. Eventualno, misli i ideje gube svoju vrednost. Živeći na taj način izbegava se konflikt, po cenu toga da se uradi ono što srce kaže da je ispravno. Propuštaju se prilike da se bude najbolja verzija sebe, jer se takve osobe uglavnom brinu da tada neće biti interesantne nikome. Ovo je najbrži način da se izgradi dubok osećaj ozlojeđenosti upravo protiv onih koje žele da zadovolje, a i protiv njih samih.

3. Osuđivanje drugih

Kada se osećamo malima često se okrećemo kritikovanju drugih, uglavnom da bismo podigli samopouzdanje. Koncentrišući se na ono što drugi rade loše možemo se osećati superiorno dok izbegavamo odgovornost da poboljšamo sopstvene živote. Dok ovo može biti trenutno zadovoljavajuće, ipak nas pojede na kraju. Osuđujući druge ljude vežbamo našu sposobnost arogancije, ograničenosti uma i okrutnosti. Svaki put kada izaberemo da kritikujemo umesto da razumemo, snaga našeg karaktera pomalo oslabi.   Izgubimo osećaj zajedništva sa svetom dok se pretvaramo da smo iznad njega. Sledeći put kad osetite potrebu da nekoga iskritikujete, težite da razumete i “obujete njegove cipele”, budite otvorenog uma. Potražite snagu u tome što se osoba razlikuje od vas, umesto što joj tražite mane da bi osobu podredili svojim viđenjima “ispravnog”. Abraham Lincoln je jednom rekao: “Možemo se žaliti što ruža ima trnje, ili se možemo radovati što trnje ima ružu.”

4. Samokritičnost

Koliko god da umemo biti neprijatni prema drugima, većina nas je ipak dosta neprijatnija, mahom osuđujuća i gruba prema sebi. Kažemo da nismo pametni, nismo lepi, dopadljivi, niti dovoljno sposobni da radimo ono što želimo. Kažemo sve to glasno, i često ponavljamo takve reči. Zato se ponekad one i ostvare. Trebalo bi da utišamo takve glasove i da se fokusiramo na provereno dobre osobine, da podsetimo sebe na ono što smo dobro uradili. Postanite svesni činjenice da zaista možete da uradite zapanjujuće stvari, samo treba da dozvolite sebi da ih uradite.

“Tvoja uverenja postaju tvoje misli,
Tvoje misli postaju tvoje reči,
Tvoje reči postaju tvoja dela,
Tvoja dela postaju tvoje navike,
Tvoje navike postaju tvoje vrednosti,
Tvoje vrednosti postaju tvoja sudbina.”
― Mahatma Gandhi

Ako želiš da promeniš svoju sudbinu, pogledaj u svoje navike. A da bi promenio navike, počni od svojih misli.

Prevela – Robin Reisch

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s