Sistem preopterećen

Preselila sam se po šurnaesti put u poslednjih par meseci, i ne znam više gde sam. Kuća?! Šta je to?

I šta novo možeš da mi kažeš, a što nisam već od nekog čula? Čemu sva ova pisma kad se samo vrtimo u krug? I, sa kim ja to uopšte razgovaram?

Kaže Anđela da nečim moraš ispuniti prazninu, jer ne sme ostati tako šuplja, inače će je ispuniti lepljiva paukova mreža.
I ok, ima smisla. Međutim, nadolazi pitanje kako ispuniti cvećem kad je zemlja jalova? Svi uslovi su tu, sve potrebe su ispunjene, a ipak, smisla nema. Jer, svemu se vidi ishod i sve se preživi, u mislima.

Prokletstvo znanja.
Nije to znanje iz udžbenika, niti iz opširnih knjiga velikih i poštovanih pisaca. Nije ni od ljudi koji su tobože sve prokljuvili. To je neko neznano znanje, bez imena i porekla.
Ali, očito nešto fali. Jer, da je sve u redu ne bih bila ovde, zarobljena u telu i na Zemlji. Bila bih tamo gde ovakvih dilema nema. Tamo gde ni mučne psihe nema, i tamo gde sam cela.

Ne znam šta je to što fali. Ili, možda ima viška? Da nije sistem preopterećen od preživljenih scena? Da nije možda čistačica zaboravila da odradi svoje? Ili sam ja ta koja nije ni stigla do sobe za čišćenje?
Znam da postoji, jer čula sam druge dok pričaju koliko im je samo lakše posle čišćenja. Kažu da ni sa jednim drugim iskustvom ne može da se poredi, i da joj nijedna zabava nije dorasla. Kažu da je osećaj božanstven. I da se posle nje osećaju kao da mogu da lete. A na kraju i odlete, lagani kao perce nošeni strujom vazduha potpuno joj verujući. I ne sumnjajući ni u šta. I ni u koga. Kažu da se osećaju kao da se nikada i nisu isprljali. I zato imaju i snage i elana.

Slušam ih krišom, i divim se. Kradem od njih tu iskru sjajnog pogleda, pa istripujem da sam i ja čista. Kažem – ne treba mi čišćenje, i odem.

Pa… muk. Niko više ne govori o toj sobi. Jer, ovde na Zemlji ko zaista zna da ona postoji?
Nema odgovora, ja prestajem da pitam, a pokušavam ostalima da dočaram tu sobu i sve što sam o njoj čula.

Mada, i toga mi je dosta.

Ali, ako odem da se očistim, njima više neću moći da priđem… I… ne znam ni šta ću im ja uopšte.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s