U krug

Mislim i ja ponekad o tome da nestanem bez traga. Da negde pobegnem, i slušam crvrkute ptica kako najavljuju novi dan, novu nadu. Mislim i ja o tome da samo budem, da prestanem da se borim. I provodim se onako kako mi paše, zaboravljajući na vreme.

Ali eto me ipak tu, i dalje. Pokušavam sve što mi padne na pamet. Samo isprobavam, eksperimentišem sa životom.

Često i odlazim…

“Najlepša si kad odlaziš, tako graciozno i sigurno koračaš kao da se nečemu nadaš. Nisi tako lepa kad dolaziš, kao kad odlaziš.” – čula sam jednom davno od neke oronule babe, mada nije imala bradavicu na velikom nosu. A zanemarila sam njenu spoljašnjost…

Poslušala sam je.

Međutim, ponekad se uhvatim misleći o tome da više ne odlazim. Iako me guši monotonija, i svaki kutak zemlje pređen hiljadu puta.

Guše me svi ljudi iste prirode, pa se pitam ponekad – gde su originali?! Čujem tihi šapat: “Tu su, iza ćoška!” I u to poverujem, pa zato ostanem.

Još malo ostanem čekajući njih.

A, u stvari se ovaj svet vrti u krug i u njemu ćoškova nema…

 

 

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s