Zamalo

Vraćali su se iz parka svojoj kući, ušuškani u mali auto. On je vozio, ona je sedela pored njega, a njihova keruša iza njih. Sjajne crne dlake, izdužene njuške bila je zadovoljna na zadnjem sedištu, jer se igrala sa drugim psima. A i njih dvoje, takođe. Uglavnom ga je ona zasmejavala toliko da bi na momente zaboravio da gleda kroz šoferku, već bi se zatvorenih očiju glasno cerekao. Tako i ona, potpuno smetnuvši s uma da se nalaze u kolima, na putu među ostalim vozačima.

Približavali su se mostu, ispred koga se nalazila velika raskrsnica, i skretanje za autoput. Toliko su se dobro zabavljali da uopšte nisu primetili ogromni kamion i čoveka u njemu koji je zakočio vrlo blizu njih, svestan opasnosti koja bi se dogodila da nije tako brzo reagovao. Začuđeni kamiondžija ostao je u istom položaju nekoliko sekundi, dok je procesuirao činjenicu da je mali auto prošao ispred njega kao da ga tu nije ni bilo. Tek je posle nagazio na gas i otišao svojim putem.

A njoj je misao o tome prošla kroz glavu kad su bili već na pola mosta, kao flešbek joj se vratila slika. Pogledala je u njega, ali izgledao je kao da nije svestan šta se upravo dogodilo. Izgubljen u sopstvenim mislima o nekoj sledećoj šali kojom bi mogao da je zasmeje.

A ona nije htela da mu kvari tok misli pričom o tome kako su upravo mogli biti smrskani u komade, ali su nekim čudom spašeni. Već se samo zahvalila tiho, osećajući se manjom od makovog zrna, i zaćutala.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s