Možda na momente

Jeste, deluje taj njihov zakon… Čula sam priču od devojke koja je živela dugi niz godina sama u potkrovlju narandžaste zgrade, sa limenim krovom koji bi zimi odvlačio toplotu, a leti dodatno grejao stan. Zapravo, jedino je pogled sa prozora bio dobar, ali funkcionalnost celog stana bila je ravna nuli. Kuhinja ograničena kosinom, tako da je često lupala glavom o plafon ako bi se zadesila tu, mada ju je vešto izbegavala upravo zbog toga. Nasred prostorije koja je služila kao dnevni boravak, nalazio se noseći stub. Odvojeni su bili kupatilo i soba sa manjim prozorom, koji je gledao na susednu zgradu.

Očajno je želela da se otarasi takvog stana i kupi sebi bolji, a ako joj nešto novca ostane tim bolje. I mozgala je danima kako sve da izvede. Kome da proda takav stan?! Gledala je film “Tajna”, čitala mnoge knjige koje govore o kreatorima sopstvenog života i konačno rešila da isproba metodu, vodeći se time da nema šta da izgubi. Zapisala je u svesku, nju zapečatila i ostavila u ćošku pored kreveta. Morala je da ga proda za tačno sedam dana. Po određenoj ceni.

Nije više mislila o tome, zaspala je čvrstim snom, i kad se ujutru probudila radila je sve ono uobičajeno za početak dana. Stigla je čak i da popije kafu, i ne zakasni na posao. Ali joj nijedne sekunde nije pala na pamet želja od prethodne noći. Verovala je jako da će se to baš tako dogoditi, pa nije videla smisao u tome da i dalje misli na to.

I dogodilo se, sedmog dana. Pojavili su se realni kupci i iskeširali je. Srećna, zadovoljna i pomalo zbunjena otišla je da nađe sebi drugo mesto za život.

Znam još jednu priču, od mladića kome su dosadile copy/paste devojke. On i nije toliko istraživao, već je samo načuo negde u prolazu da ako napišeš na parče papira kakvu osobu želiš pored sebe, i budeš precizan, pa zatim zaboraviš na to što je napisano i jako poveruješ – ostvariće se.

Po prirodi nikad nije bio mislilac, i često je radio sve na prečac. Poslovica: ‘Tri puta skoči, pa reci hop’ njemu ama baš ništa nije značila. Naprotiv, verovao je u to da život moraš iskusiti, a da previše razmišljanja o nečemu koči čoveka, u mnogim stvarima. Na kraju krajeva, ni on nije imao šta da izgubi ako proba.

Uzeo je žutu svesku, i malo deblju grafitnu olovku, pa po tezama podelio osobine koje bi voleo da poseduje njegova lepša polovina. Od izgleda preko karaktera, do psihe i korena. Ispisao je pune dve stranice. Zatvorio svesku, i stavio je u ćošak pored kreveta. Otišao je da radi neke druge, trivijalne stvari, nakon kojih je izašao u svet zaboravljajući na bilo kakvu devojku iz snova. Jer, sad su mu na ulici neke druge bile pred očima, mada kao da je gledao kroz njih.

On nije odredio datum, nije postavio nikakve dodatne uslove. I posle mesec dana se u njegov život pojavila ona, sasvim neočekivano ali blago, pomalo neprimetno. Stupio je sa njom u konverzaciju ni ne sluteći sa kim govori, i postao je svestan tek kad je stigao kući da je to bio najprijatniji razgovor koji je ikad iskustio sa bilo kojom devojkom. Trebalo mu je par minuta da zaista poveruje u to da ipak postoje te neke jedinstvene, koje su odolele silnim trendovima, i načinima razmišljanja.

Nedavno smo se čuli, kaže da mu je to bilo najdivnije iskustvo ikada. I da zapravo nikad nisu bili u vezi, već su se samo družili, a onda je nestala kao da nikada nije bila tu.

“Mozgao sam zašto i kako, pa sam se setio one sveske, otvorio sam je i video da nisam napisao da želim sve to na duže, najduže i da hoću da mi takva bude žena.” – rekao je vidno ljut na sebe.

Morala sam da ga ošamarim rekavši mu: “Osoba se pojavila u tvoj život, a ti se nisi potrudio da je osvojiš, ne bi li ti postala žena? Da se sam potrudiš, a ne da ti sve Univerzum pruži, da tvoj jedini napor ne bude to što ćeš napisati nekoliko rečenica u maloj zaboravljenoj svesci?!”

I odbrusio mi je, pa ja njemu, i potrajalo je to. Zapravo je lenj, večito samo isprobava stvari i u njima nikada ne ide do kraja. Kao, sve je on shvatio odmah na početku.

Dolaze novi momenti, odlaze stari… Vreme prolazi, dok ja sedim i mislim. O njih dvoje, i kakva je to vera koju imaju oboje. Jaka i stabilna. Pritom i brza. Ali vidim, sve su shvatili, osim toga da radi balansa moraju postojati usponi i padovi. Ni jedno ni drugo nije odustalo od takvog kreiranja sopstvenog života, i još uvek pokušavaju da se iz određene situacije izvuku tako što će sebi da smisle neku drugu situaciju. Konstantno s jednog zida na drugi, kao ping pong loptica koja kad se jednom zaleti, nikako da se zaustavi.

Zar ne bi bilo lepše, pa i lakše prepustiti se struji života, iz nje upijati sve čemu ima da nauči, pa na kraju iz svih situacija izaći tri puta mudriji, i jednog dana mlađe učiti kako da se suoče sa realnošću. Onom koja jeste, ne onom koju sami smisle.

Jednom davno neko je rekao da paziš šta želiš, jer može da ti se ostvari. Mi smo mala bića, živimo kroz subjektivne osećaje i pojedinačne događaje, pa nismo u stanju potpuno da uvidimo objektivnost naše realnosti i zapravo shvatimo razloge zbog kojih se nešto događa. Možemo mislima da oblikujemo svoju realnost, ali zar ne ispada da se rugamo Tvorcu radeći sve to namerno, postavljajući Mu uslove?!

Kroz mnoge pročitane knjige o spiritualnim naukama, došla sam do zaključka da praktikujući zakon privlačenja osoba zavarava i sebe i druge, pritom stvarajući još mnogo iskustava kroz koja mora proći, ne bi li konačno naučila da jeste aspekt Boga, ali nije u kontroli svega i ne stvara sama celokupan svoj život. Jer, između ostalog, umešane su i druge osobe, i njihove sutuacije u koje htela ili ne htela, osoba biva upletena.

Da, ona može izabrati da bude stoprocentno odgovorna za sve što joj se događa, ali često nije svesna tereta kom se izlaže. Možda bi joj bilo lakše kad bi na momente… digla ruke

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s