Bubice

Izašla sam iz hotela smeškom prikrivajući nelagodu. Zbog onoga što se dogodilo u prostoriji na prvom spratu. Ispunjena stolicama na kojima su sedeli ljudi, oivičena belim zidovima i jednim staklenim vratima, dve devojke, jedna vitka, a druga punačka, pokušavale su da prezentuju njihov pogled na život, misleći kako njime mogu drugima pomoći.

Nelagoda zbog njihove iluzije u meni raste, a pomalo i zbog onoga što sam rekla. Nisam htela da ispadne kako ćutim sve vreme i ne učestvujem u razgovoru, pa sam impulsivno odgovorila onoj vitkoj devojci na pitanje. Zapravo, pitala je ona generalno sve, pa ko prvi odgovori. To mi se ne sviđa, jer smatram da ne možeš pričati svima na isti način. Ali, to nije do nje, već je takav posao.

Osećala sam i osude od nekoliko ljudi u prostoriji, podsmeh i zavist. Dlanovi su mi se neprestano znojili i nikako nisam mogla da se iskuliram od naleta ne tako dobronamernih energija. Možda nisu sve bile upućene meni, možda nije bila nijedna, ali ipak se osećao njihov vonj. Ispunio je celu sobu.

Odjednom, naglo i neočekivano, pojavio se odraz mene. Stoji u drugom ćošku prostorije, gleda ka stolu za kojim sedim, smeška se i govori mi: “Kakva si ti ludača, mislim da gubiš vreme. I obukla si tu plavu pencil haljinu sa rolkom, a ovde je prilično toplo.”

Pogledala sam u ljude za stolom, niko ništa nije video. I pomislila da ustanem i izađem na vazduh, ali to ne bi bilo fer prema onima koje sam povela sa sobom, a ni prema one dve suštinski različite devojke koje su sve vreme pokušavale da od događaja naprave spektakl. U jednom momentu su uključile i druge ljude koji nisu bili u Srbiji, da nam preko Skajpa kažu par stvari. Preterale su kada se javila jedna devojka koja od rođenja ima veliki problem, i ne može da ustane iz kreveta. Teško ju je bilo i gledati, a kamoli slušati, s obzirom na to da je imala problema i sa govorom. Pretpostavljam da su devojke htele da istaknu činjenicu kako je uz pomoć zakona privlačenja ta devojka sa Skajpa naučila da pomera glavu, a mesecima kasnije i ruke i noge. Nedavno sam opet naletela na nju u brojnim objavama na FB-u, videvši da je naučila i da sedi. Ali, takva priča je bila preteška u tom momentu, za moj ukus.

Međutim, desila se i jedna lepa stvar, zbog koje nisam osećala nikakvu nelagodu. Naime, punačka devojka je svima napisala na papirićima porukice i stavila ih u jednu posudu, pa zatim išla od grupice do grupice kako bi svi izvukli jedan papir. Onaj koji bi pročitali, bio je odgovarajući za svakog. A meni je moja legla kao kec na jedan’est.

Ipak, ta jedna lepa nije bila dovoljna da poništi ostale. Mada, dok sam pešačila ka kući polako sam ih se oslobađala. A kad sam ušla u stan, oslobodila sam se i one haljine. Potom se ušuškala pod jorgan misleći da je ipak sve u redu, iako se čini da nije. Ispada da sve što se događa, tako mora, i ma šta god ko mislio o bilo čemu, to ipak neće ništa značajno promeniti.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s