Poruka u snu

Opterećena svakodnevnicom, pokušavajući da ne misli ni o čemu, legla je uveče u svoj krevet i prekrila se jorganom. Htela je samo da zaspi i odmori se od istih dana. Pa kad je uspela, u snu je primila poruku o kojoj nije mogla da ćuti, te je ujutru pozvala prijatelja na kafu kako bi mu ispričala neobičan san.

“Otišli smo na planinu, porodično, iako inače nismo bili oličenje srećne porodice. Sa nama je bio i deda, tako da nas je ukupno bilo šestoro. Vikendica je imala tri velike prostorije, i dve spavaće sobe. Bile su smeštene jedna iza druge, tako da smo morali proći kroz svaku da bi došli do poslednje, a ja sam se osećala kao da sam u tajanstvenoj pećini koja čeka da je neko otkrije. Posebno je bilo čarobno to što je iz svake sobe moglo da se izađe u dvorište ograničeno borovima, ukrašeno cvećem i jednim potočićem.

Sledeće što vidim – deda koji shvata šta bi se dogodilo ako odmah ne reaguje, a s obzirom na njegove godine, pravo je čudo kako je povikao: ‘Srušiće se, brzo ovamo svi!’

Pogledala sam u nebo i videla avion koji je padao na zemlju, blizu nas toliko da sam mogla da vidim mu prozore. Posmatranje je trajalo delić sekunde, a već u sledećem sam pozivala ostale da požure napolje. Konačno, avion se susreo sa uvalom na zemlji, i eksplodirao. Jednom jako, drugi put još jače.

Sestra me zgrabila i rekla: ‘Požuri sa mnom, ostali će se već nekako snaći.’ Brzo smo se našle napolju, par kilometara daleko od svega, jer smo jurcale kao da vatra nije ostala u onoj uvali već se kretala ka nama. Ali nije, opet čudom.

Kad smo se okrenule i videle da smo već daleko, rekla mi je da joj je deda dao pismo koje je napisao još kad smo bile deca, da bi mi pokazala prvi put kad budemo bile u životnoj opasnosti. Od šoka nisam bila u stanju da zapamtim šta je pisalo u njemu, ali pročitala sam ga. Sećam se samo da je bilo kratko. Nisam govorila, mada je ona razumela da želim da potražim ostale.

Niko nije bio povređen, osim putnika i osoblja u avionu koji su izgoreli zajedno sa njim. Kada se vatra smirila, ostale su samo olupine, što smo mogli da vidimo izbliza posle nekog vremena kada smo došli na to mesto.

Iza leđa se pojavio deda i pozvao nas u šetnju: ‘Hajdemo devojke malo na ovu stranu, neka ih ostali nek se dive ostacima.’

A deda… Odjednom nije više bio mator, podmladio se i pretvorio u mladića koji žustro, ali mudro objašnjava nama dvema koliko je važno da se držimo zajedno: ‘Različite ste u svemu, i zato je važno da se dopunjujete. Mozak mora da izbalansira haos koji izbija iz postupaka jedne od vas. Sve dok ste tu jedna za drugu, ništa vam se ne može dogoditi od onoga što zapravo ne želite. Možda tu i tamo neka bolna lekcija, ali to tako mora, za sve. Vas dve samo možete ublažiti događaje, ako se držite zajedno, i jedna drugoj budete mozak. Koliko god da mislite da je nemoguće zbog vaših razlika, treba da znate – ne samo da je moguće, već je neophodno.’

Rekao je pored mnogih drugih stvari, dok smo ga ćutke slušale. Priznajem, više sam razmišljala o tome kako je moguće da se tako naglo promenio, i pretvorio u mladića, čovek koji je pre samo nekoliko minuta bio pognut i umoran od života. Nisam mislila o onome što je govorio, jer će život ionako sve to sam namestiti. Ako treba da smo zajedno, bićemo zajedno pa makar nas spojile najgore okolnosti.”

“Taj zaključak si donela u snu, ili kad si se probudila?” – pitao ju je prijatelj, koji je strpljivo čekao kraj njenog sna, razvijajući film u glavi na osnovu njene priče.

“Pa, nisam zapravo sigurna. Znam da sam dedi rekla, dignuvši kažiprst i naglašavajući reči: “Jeste, još kad bi ona mene slušala.” Na to je deda klimao glavom, i tu sve prestaje. Sve je drugo mutno i ne mogu sasvim da povežem.” – odgovorila mu je ni sama ne shvatajući koja je zapravo poruka tog sna.

“Ne znam šta da ti kažem. Možda bi jedna šetnja Kališem pomogla?” – kroz smešak je izgovorio i tako nju izvukao iz preteranog razmišljanja o nečemu što je odavno prepušteno slučaju, i nekom dalekom budućem vremenu.

Advertisements

One thought on “Poruka u snu

  1. Pingback: Da li znaš? – Marina

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s