Za sve postoji razlog

Nisam školovani pisac. Niko mi nikada nije govorio kako treba da pišem. Tek nekoliko ljudi mi je sugerisalo da tu nešto treba da poboljšam. Hvala im, normalno.

Samouka sam kako u šivenju, tako i u pisanju. Godinama kasnije otkrila sam da umem i da crtam. Niko me svemu tome nije učio, niti sam tražila.

Ionako sve to radim ako imam volju. Kraće rečeno – sve to dolazi iz srca. Čitala sam mnogo dok sam bila dete, pa pretpostavljam da je to dosta uticalo na mnoga razmišljanja, kao i na vokabular. Sve sam to tako htela, kao i uvek uostalom – sve što hoću, to i uradim. Ali, ako neću nema sile da me iko natera.

Zato što hoću da praznim mozak od razmišljanja, zato pišem. Zato što hoću da sretnem istomišljenike, zato objavljujem. Ne očekujem da svi razumeju sve što napišem, naprotiv. Ljudi vole da osuđuju na prečac, nažalost. Ako nekoga nasmejem, pa makar i da mi se podsmeva, neka. Drago mi je ako sam nasmejala tu vrstu ljudi. 😉

Jednom davno su mi rekli da će me retki razumeti, pa shodno tome i da sama odlučim želim li da otkrivam svoja najdublja razmišljanja. Jasno je šta sam odlučila.

Zato što možda sva ta razmišljanja podstaknu nekog drugog na neka druga razmišljanja. Zato što mogu sebe da vidim objektivnije, a kako vreme prolazi tako mogu da vidim koliko sam napredovala. Zato što smatram da su takvi intelektualni darovi neprocenjivi. Svaka pisana reč je neprocenjiva, posebno ako nosi sa sobom određenu mudrost. I pored mnogo još nečega, zato što volim da pišem.

Možda nekome izgleda kao da pametujem, deprimiram, ponekad i hejtujem. Mada to uopšte ne radim, neki me ipak tako shvate, pa kolutaju očima. Tu ništa ne mogu, zar ne?!

Od toga na kojoj si trenutno stepenici razvoja zavisi da li ćeš nešto razumeti ili nećeš, ili ćeš misliti da razumeš. Sve zavisi od toga kakav si čovek. Jer, nikada se nisam obraćala celom svetu, i uvek pišem u formi pojedinca. Zato što treba da čitaš kad si sam, u tišini. I zato što smo bliži kad ti ne persiram.

Inspiraciju mi daje ono što vidim, čujem i osetim. Uglavnom ono što osetim. Mada, vrlo je zanimljivo da kada sam srećna ne želim da pišem, želim da se zezam uživo sa dragim ljudima. Ta vrsta sreće događa se, ali se ne može tako lako preneti na papir, jer se onda gubi ta energija. Zato što od čitaoca zavisi kako će doživeti određenu priču. Neko može pisati sa željom da prenese smeh, ali neće toliko biti smešno. Isto tako, neko može pisati krajnje morbidno, ali neki će u tome videti humor.

Htela sam da kažem – ne osuđuj na prečac, osim ako ne želiš da i tebi bude suđeno na isti način.

Advertisements

One thought on “Za sve postoji razlog

  1. Pingback: Da li znaš? – Marina

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s