Da li je više zapravo manje?

Danas se od jedne žene očekuje da brine o kući, da rađa decu, da ide na posao i da na kraju svega toga bude zadovoljna svojim životom. E sad, za one koji ne znaju (mada misle da znaju) kako je to biti jedna takva žena, htela bih da pokušam da dočaram sliku.

Dakle, briga o kući ne znači da se po ceo dan sedi ispred ekrana i tek se ponekad spremi ručak ili usisaju tepisi. U stvari, nikad se ne sedi ispred ekrana. Posebno ako živiš u kući, jer to je rupa bez dna. Svako jutro kad ustaneš treba da središ dvorište. Ako imaš psa koji voli da radi one stvari na betonu, onda moraš i da pereš taj isti beton. Kad sve to završiš već je prošlo pola sata. Onda uđeš u kuću i misliš da popiješ kafu, ali zatekneš prljave sudove od prethodnog dana. Onda ih pereš. Posle toga opet poželiš onu kafu, nekad je i skuvaš, a nekad imaš druge stvari koje moraš da uradiš. Ako živiš u staroj kući o kojoj niko nije vodio računa godinama, onda imaš jako puno posla, a da stvar ne bude tako laka – čim očistiš paučinu, za pola sata se stvori nova. To te jako nervira, što je jedan od razloga zbog kojih hoćeš da menjaš nameštaj, i osvežiš zidove. Dugoročno, takva odluka ti olakšava, ali u početku sav posao pada na tebe. Pomeri nameštaj, očisti iza njega, stavi nov nameštaj… Taj posao se jednog dana završi, a ostaju oni sitni koji se ponavljaju svaki dan – operi sudove, usisaj, obriši prašinu, oribaj kupatilo, operi veš, raširi veš, raspremi razbacane stvari… Idi na posao, dođi sa posla, skuvaj ručak…

Ugrabiš koji sat vremena da radiš ono što voliš i to je super. Stigneš čak i da sašiješ nešto, da nacrtaš nešto, da napraviš nešto… I u to se zaljubiš. U tih sat-dva slobodnog prostora. Zbog toga ništa ti drugo ne padne teško.

Problem se javlja kada ti drugi ljudi oko tebe, koji čak ni ne žive sa tobom, kažu kako ti ne možeš tako da živiš. Moraš da se ostvariš i kroz decu. A muž te, naravno, neće zameniti u svim onim poslovima, nego se od tebe očekuje da budeš žena zmaj, čak iako ti to prosto ne želiš. Ali moraš da udovoljiš starijima, jer tobože oni znaju šta je život.

Decu još nemaš, pa zamišljaš – ako postaneš žena koja ide na posao svaki dan, onda nećeš imati vremena za decu, a kuću ćeš frustrirana spremati. Mesecima kasnije sa glave će ti faliti kosa, od stresa. Deca će to sve da gledaju i sutra će postati isti takvi. Neorganizovani i neurotični. Jer to tako biva – deca su kao sunđer.

Zbog toga biraš – ili deca ili posao. Kuća svakako ostaje na tebi.

Ako izabereš posao, jednog dana ćeš se okrenuti iza sebe i shvatiti da imaš 45 godina, a decu još nisi rodila. Nemaš vremena ni da razmišljaš o tome, jer moraš da se vijaš sa mlađima koji dolaze i da se stalno nešto dokazuješ u tom poslu kojim se baviš, koji ti donosi jako malo novca i zbog koga nemaš vremena ni da ga potrošiš. Trošiš ga na druge, nikad na sebe. Godina za godinom – frustracije sve veće. Ostali tebi i dalje pametuju i govore ti da moraš da se prilagodiš svetu – kako svi tako i ti.

A ja neću tako! Jer to nije život!

Bolje da živim kratak život pun zanimljivosti, nego dug život pun nekog moranja.

Da, meni je zanimljivo kada se probudim ujutro pa lagano radim oko kuće, uz glasnu muziku. Zanimljivo mi je da budem sa svojim psom i pratim njen razvoj. Zanimljivo mi je da radim na sebi i pravim razne rukotvorine. Još više bi mi bilo zanimljivo da posle nekog vremena dobijem blizance koje ću da učim svim životnim stvarima. Da im se posvetim potpuno, a ne da ih čuvaju neki drugi ljudi. I nikako da u pubertetu završe na ulici, da ih ulica vaspitava. Ne dolazi u obzir!

Ako se pak vremenom pokaže da decu neću imati, onda ću se posvetiti karijeri. Dok je ljudi biće i para, a ko god da misli da ću zbog ovakvog načina razmišljanja jesti buđav lebac iz kontenjera – pozdravljam ‘zdravu’ maštu i ‘podršku’.

Domaćica – to je žena zmaj, to je žena koja ostavlja traga na čovečanstvo preko svoje dece. Ako ih izvede na pravi put, izvela je i njihovu decu, i decu njihove dece. Ali, ako se posveti poslu i nema vremena za decu – upropastila je nekoliko narednih generacija.

 

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s