Da ne vidim i ne čujem

Jedno jutro je došla ideja i rekla mi da ispričam priču, ali sam je ostavila da sačeka nekoliko dana, bez reči i bez pogleda. Mislila sam: ‘Kome trebaju moje priče, a i ko to pa ima vremena danas da čita. To mene neko zeza.’ Htela sam da ideja iščezne, da nestane, da je nema zauvek. Da me ostavi da budem obična i dosadna dok čekam svoj kraj. Ali ideja ne jenjava, ona je sve jača i sve jasnija. Konačno, prilepila se uz mene i svakim novim jutrom podseća me da imamo posla.

„Ali, samo još malo, ja tako volim da spavam. Da sanjam neke nemoguće stvari, da vidim čuda i svedočim neponovljivoj lepoti. Jer, svaka je posebna. Sama za sebe, i nikada se ne ponavlja. Ko zna šta ću sutra da sanjam. Ko zna šta bih sanjala sada, kad bi me pustila samo još jedan da odsanjam.“

„Čekaj, imaj obzira. Dolazim ti svako jutro, i pre nego što otvoriš oči, dolazim da te podsetim, da ne zaboraviš. A ti hoćeš da mi pobegneš, i ne osvrneš se da me pogledaš. Šta misliš, kako mi je tada?! Da li je tebi stalo do sebe, do drugih, ili ti nije stalo uopšte, ni do koga?“

„Izvini, nije mi bila namera da te rastužim, ili da u tebi stvorim pitanja na koja nema odgovora. Samo sam htela da spavam. Da ne vidim, i ne čujem. Htela sam samo još jednom da zatvorim oči, da sanjam.  Šarene boje, vesela bića, a ponekad i tišinu, bez igde ikoga… A šta kažeš, da li mi je stalo?! Ne znam, ne sećam se. Ne mogu čak ni da razaznam sada, dok sam budna. Da li mi je stalo, i do čega mi je stalo?! Moraću dobro da razmislim o tome. A možda ti pre mene shvatiš i dobiješ odgovor. Jer, ipak me ti posmatraš često, skoro uvek. Ponekad poželim da sam u tvojoj koži.“

„Dobro, mislim da razumem. A ko zna, možda jednog dana i budeš u mojoj koži. Ali da znaš, ovde za maštu nema mnogo mesta. Stoga, pazi šta želiš, možda ti se i ostvari. I šta posle?!“

„Posle ću videti. Sada je jedno, a posle će biti drugo. Za posle nemam reči. Za sada, ne znam ništa.“

„Dobro, od volje ti. Hoćemo li sada da ispričamo tu priču? Mislim da ćeš sama sebi biti lakša kad se sve završi. Uostalom, nemamo puno vremena.“

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s