Jegudilo

Samo su malobrojni među ljudima razumeli ponešto od prirode Anđeoske. Jovan Damaskin. Grigorije Veliki. Ilija. Apostol Pavle. Vasilije Veliki. Prorok Jezekilj. Patrijarh Jakov. Tajnovidac Jovan. Dionisije Areopagit. Preko njih je Gospod otkrio našoj miloj braći ono što je po promisli Njegovoj trebalo da saznaju o nama. Ništa više ne smem ni ja da vam kažem. Jer kao što sigurno pamtite, svako naše činjenje određeno je i ograničeno voljom Božijom.

Gospod nas je stvorio da budemo vesnici i izvršioci Njegovih nauma. A opet, mi smo bića samostalna i slobodna. Imamo i osećanja, ali ne iz same svoje suštine, nego od Duha svetoga. I poslušnošću ostajemo u Njemu. Nevidljivi smo i bestelesni. Besmrtni i nepromenljivo mladi, kao u času postanja. To je zato što smo smireno izabrali ljubav prema Onome koji nas je sazdao. Tako smo ovom neizmenljivošću pobedili samu izmenljivost svoju.

Ima nas neizbrojivo mnogo. Hranimo se svetlošću i blizinom Božijom. Podeljeni u devet krugova, okrećemo se neprestano oko Njega. Najbrže oni koji su Mu najbliži. A On sija u središtu. Svetlost svake svetlosti.

Razlikujemo se i delimo među sobom po svojoj prirodi i položaju. Svrstani smo u tri čina, a u svakom činu su po tri reda Anđeoska. Kao u svakoj vojsci. Jer Anđeli i nisu drugo do nebeski ratnici za slavu Božiju i za dobro ljudi.

Vrh nebeske hijerarhije činimo mi, Serafimi. Nazivaju nas i bogoljubivima, i plamenolikima, jer plamtimo ljubavlju prema Svedržitelju.

Kraj nas su Heruvimi, bogomudri i mnogooki. Njihovo je ime Punoća Božijeg znanja. Oni vidovito prate sva događanja u vaseljeni. I još od prvog greha stoje pred istočnim vratima Edenskog vrta, i svojim plamenim mačevima preče put ka drvetu večnog života.

Zapisano je još: po nalogu koji Gospod dade Mojsiju, Jevreji su poklopac zavetnog kovčega ukrasili zlatnim kipovima dva Herufima, koji se gledaju licem u lice, i čuvaju Zapovest.

Najvišeg čina su i Prestoli, poznati i kao bogonosni, jer na njima na neiskaziv način počiva Bog. Oni pomažu vladarima i svima koji imaju moć nad ljudima, da pravedno sude i presuđuju.

U srednjem činu anđeoskom utvrđeni su Gospodstva, Sile i Vlasti.

Gospodstva uče vladare mudrom i mirnom upravljanju zemljom i narodom, ali nisu samo nad njima nadneti. Gospodstva s radošću pomažu ljudima koji bi da zavladaju sobom, svojim željama i strastima.

Sile nose slabosti slabih, a na ugodnike Božije izlivaju čuda čineći i njih čudotvorcima. Vlasti učvršćuju borbe u trudu i podvizima i imaju vlast nad iskušenjima i nad kušateljem ljudi.

U tri su reda svrstani i anđeli nižeg čina, Načala. I oni čija imena ljudi najbolje znaju – Arhanđeli i Anđeli.

Načalstvovati se još kaže i starešinovati. Upravljati. Načala su starešine nad Arhanđelima i Anđelima. I još izvode dostojne ljude na važne položaje i daju im upravu nad drugima. Među Načalima svaki narod ima svoga čuvara, kao što svaki čovek ima svoga Anđela.

Arhanđeli blagoveste veliko i preslavno. Proroštva koja dobijaju od viših činova otkrivaju Anđelima i, preko njih, ljudima.

Razumeli ste, Anđeli su najbliži našoj mlađoj braći. Iz ovoga reda su Anđeli Čuvari oni koji su uvek sa ljudima. Svaki čovek ima svoga Anđela da ga štiti, čuva i pruža mu svaku pomoć koja je Gospodu po volji. Kada čovek čini dobro, njegov Anđeo se veseli i miluje ga svojim krilom po obrazu.

Ovi činovi i redovi Anđeoski o kojima vam govorim predstavljaju put kojim nalozi, znanje i svetlost idu od Oca Nebeskog ka Njegovoj deci. Anđeli više hijerarhije sve primaju od Trosunčanog Gospoda, i šire primljeno na redove srednje hijerarhije, a ovi na one iz niže. Tako sve do ljudi. Ali, moram još da dodam, i primanje milosti Božije po sopstvenoj je volji. I ljudskoj i Anđeoskoj. Mera te milosti određena je trudom svakog pojedinačnog bića da proslavi ime Božije. Ko se više trudi, veća mu je nagrada. Bliži je Gospodu.

A o tome brinem ja, Serafim Jegudilo. Moje ime znači Hvala Božija. Nebeskim nagradama podstičem ljude da rade u slavu Oca našega. Pomažem im u svakom dobru i Gospodu milom nastojanju, i štitim ih od iskušenja i demonskih podmetanja imenom Svete Trojice i krstom Hristovim.

Ikonopisci me vide poput drugih Anđela. Lica sjajnog kao munja i odeće bele kao sneg. Ali i sa bičem opletenim od tri crvene vrpce u levoj ruci, a sa zlatnim vencem u desnoj. Bičem ubrzavam ljude da čine dobra dela, a vencem okrunjujem glave onih koji su zaslužili ovu nagradu.

Milica i Lazar znali su kako se slavi Gospod. I činili su to neprekidno. Živeli su ispravnim uzajamnim životom kojim su mogli biti uzor svima. Zidali su crkve. Podvižnike su podržavali u osami.

Bednima i nevoljnima pružali su i levom i desnom rukom. I ostajali su postojani i predani u izvršavanju Zapovesti.

Istina, bilo je onih među ljudima koji su ih drugačijim videli. Koji su im zamerali što, čineći se pobožnima, žive raskošno među bednima. Što mnogo ugađaju sebi. Greju tela svilom, kadifom i finim krznima. Nose dragulje i na rubovima svojih haljina. Kušaju slasti najboljih vina i probrane hrane. A Sin Božiji, dok je živeo na zemlji, bio je jednak sa drugima u svemu, osim po Svojoj prirodi.

Ljudi! Gledali su samo ono spolja i o tome sudili. Ali Gospod sve vidi. I ono što čovek radi, i o čemu priča i kako misli i koja ga osećanja podstiču. Lazar i Milica bili su krotki, jer skromnost je osobina duše. Ima gordih i među onima koji idu iscepane odeće, izlažu se nepogodama, gladuju i na trnju spavaju, ali njihov razlog nije ljubav prema Gospodu, već gordost. Sve što čine, njima samima služi. Da pokažu kako su bolji od drugih. Kako je njihovo srce najčistije i vera najčvršća. Takve žrtve Gospod ne prima kao darove. Čovek i Gospod stoga često različito vrednuju. Jer čovek vidi samo površinu, a Gospod suštinu.

Zato im je slao Anđele u pomoć. Jednog iz reda Načala, da ih ispod slabih ruku Uroševih i nezasitih šaka braće Mrnjavčevića izvede do kneževskog trona. Pa jednog Prestola, da ih učvrsti u pravednom suđenju i prosuđivanju. Gavrilo im je ukazivao na tajne namere Božije. Da se ravnaju po njima kao putnik po zvezdama. Pomagač iz reda Gospodstva opominjao ih je da vladajući nad drugima ne zaborave ono mnogo važnije: da vladaju sobom. A onaj iz Vlasti podsticao ih je na podvige i podržavao kada posustanu vršeći ih.

Rafailo im je doneo vidljivo ispunjenje. Ono koje im je ogrejalo i srca i ruke. Jer ovom uzornom paru venac slave nije bila kneževska kruna, već Stefan.

Kao što vidite, oko jednog ljudskog bića uposleni su mnogi Anđeli. I to je odraz veličine Božije ljubavi prema ljudima. Jer čovek svojom trošnom snagom ništa ne bi mogao bez pomoći Gospoda i nebeskih sila koje Mu služe.

Čovek nikada, i nigde, nije stvarno sam. Uvek su, uz svako ljudsko biće, Anđeo Čuvar i legija bestelesnih sila. Čovek samo treba da postane svestan te istine. Da zatraži i zasluži našu pomoć. I biće mu mnogo, mnogo lakše da živi i da neodstupno ispunjava zapovesti Njegove.

“Igra Anđela” – LJ. H. Đ.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s