Gavrilo

„Ja sam Gavrilo, što stoji pred Bogom, tj. bliže stojim prestolu Božijem nego drugi Anđeli.“ – rekao sam Zahariji, svešteniku u Velikom hramu jerusalimskom. Blagovestio sam mu da će njegova žena Ana, nesretnica sasušele i ostarele utrobe, roditi sina.

Pogodili ste, ja sam po činu među silama Nebeskim Serafim, po dužnosti vesnik Najviše volje. Moja je služba javljanje tajne Božije.

Mene Gospod šalje samo kad objavljuje najvažnije, ono što će promeniti budućnost narodima. A te su objave različite. Zato ja često nosim drugačiji znamen. Mojsiju sam odneo Knjigu. Otkrio sam mu tajnu postanja i mnoga znanja koja je on preneo svome plemenu. Proroku Danilu ispričao sam šta će se zbivati u potonjim vekovima. I najavio sam dolazak Mesije. Spasitelja.

Najavio sam i rođenje Majke Spasiteljeve. „Ana, Ana! Uslišena je molitva tvoja. Uzdasi tvoji minuše oblake, a suze tvoje izađoše pred Boga. I evo, ti ćeš zatrudneti, i rodićeš preblagoslovenu Kćer, zbog koje će se blagosloviti sva plemena zemna.“ – rekao sam bezdetnoj moliteljki. A njenoga muža, pravednog Joakima, obradovao sam u pustinji vešću da će dobiti kćer predizabranu od večnosti da bude Majka Mesiji.

Kada se rodilo to milo čedo, Gospod je odredio da joj budem Anđeo Čuvar. Od tada sam neprestano bio kraj Nje. Nisam mogao da promenim ono što Je morala da podnese, ali nastojao sam da Joj olakšam. Da Je osnažim kada Joj je najteže bilo. Kao što sam i Njenog Sina krepio kada se molio u Getsimanskom vrtu, pred stradanje.

Jer moja je dužnost i da krepim one koji su u podvigu. Jedno od mojih imena je Okrepljenje Božije.

U Hram su Je doveli kao uzdrhtalu trogodišnju devojčicu, koja još ništa nije znala o onome zbog čega je rođena. Tu, u Svetinji nad Svetinjama, provela Je devet dugih godina, pre nego što su Je zaručili za pravednog Josifa. Sve te dane i noći ja sam bdio nad Njom. Davao sam Joj hranu, telesnu i duhovnu. Učio je da neprestano peva Bogu: Aliluja! Snažio sam Je, da spremna dočeka Svoj čas.

U Nazaretu sam Je potražio u vrtu. Bila Je sama, i kao i uvek, predana molitvi. Pokazao sam se pred Njom u svome liku. U levoj ruci nosio sam fenjer, kao znak da su namere Božije skrivene od ljudi, a u desnoj beli ljiljan, koji od toga časa ljudi nazivaju i Bogorodičinim cvetom.

„Ne boj se, Marija, jer Si našla milost u Boga. Rodićeš Sina kome ćeš nadenuti ime Isus. Bog će Mu dati prestolje Davidovo i kraljevstvo Njegovo neće imati svršetka.“ – rekao sam Joj.

A Ona? Pružila je ruke, dlanovima ka meni okrenute. Kao da se brani. Od čega? Od te časti, koja se Njoj, uvek tako krotkoj i poniznoj, učinila prevelikom i nezasluženom? Ili je već tada negde u sebi slutila da onaj kome je najviše dato, mora najviše da dâ? Ali, čak iako se uplašila, nije odbila blagovest, ni nalog Gospodnji.

O, kakva je sreća nastala na Nebu! Kako se radovao Gospod, kako su klicale sve sile Nebeske, kada sam im javio da je Ona, koja je određena da primi najvišu milost i pretrpi najveći bol, Svojom voljom pristala da učestvuje u izvršenju Božijeg nauma.

Tako je tajna, oduvek sakrivena, i čak i Bogu najbližim Anđelima nepoznata, obznanjena. A milost da budem Njen vesnik dobio sam ja. Tako sam postao najprisniji vidilac Stvoriteljevih najvećih tajni.

Sa Marijom sam bio u Vitlejemu dok je rađala Utehu grešnima i nevoljnima. A kada se Sin Božiji zagledao u oči Svoje Majke, kada se ljubav s ljubavlju dodirnula, pohitao sam u Pastirsko polje.

„Javljam vam veliku radost! Danas vam se rodi Spasitelj!“ – blagovestio sam pastirima. A zatim sam sa njima, i sa svim horom Anđeoskim zapevao: „Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“

Akordi ove pesme ispunili su Nebo i zemlju kao slatki i uzvišeni bruj srebrnih zvona.

A trideset tri godine kasnije, treći dan pošto Isusa, izdanog, mučenog i razapetog, položiše u grob, sačekao sam mironosice da još jednom blagovestim. Ovoga puta vaskrsenje Sina Božijeg, i stvaranje nove vere.

Baš taj tren, kada kraj praznog groba neumrlog Gospoda objavljujem čudo vaskrsenja, ovekovečio je neki raški slikar na zidu manastira Mileševe, koji je podigao jedan od Nemanjića, Vladislav.

Da, ja sam onaj koga Srbi nazivaju Belim Anđelom i svojim zaštitnikom.

Ali, kasnije ću o Srbima, o tome narodu koji se od drugih, gotovo uvek, i u mnogo čemu razlikuje. Još imam o Mariji da kažem. O Mariji, koja je sada na Nebu, kraj svoga Sina.

„Časnija od Heruvima i nemerljivo slavnija od Serafima.“ – sigurno ste i vi čuli ove stihove koji se pevaju u svim crkvama na službi Božijoj. Ali tek poneki od vas zna da sam ih ja doneo ljudima.

Bilo je to ovako: Devet vekova po stradanju Spasiteljevom poslan sam u Svetu goru, to svetilište sveta. Uzeo sam na sebe lik nepoznatog kaluđera i pokucao na vrata jedne isposnice. Mladić koji me primio započeo je večernju molitvu pojeći u slavu Presvete Bogorodice. Tada ja zapevah: „Dostojno jest“, glasom koji će on svojoj braći opisati kao Anđeoski. Dirnut pesmom, mladi monah me zamolio da je zapišem.

Ali, on nije imao nikakvog pribora za pisanje. Tada sam ugledao kamen u uglu kelije. U kamenu sam, prstom, kao u vosku ispisao reči u slavu „Matere Boga našega“. Odmah potom sam nestao. „Kao munja“ – rekao je mladić, svestan da je svedok još jednog čuda Božijeg.

Od tada, ovom se pesmom kliče Bogomajci po svoj vaseljeni.

Ja sam Joj se zadnji put na zemlji javio na Gori maslinovoj. Molila se. Godinama već, molila se samo za jedno: da napusti život zemaljski i pridruži se Svome Sinu. Gospod Joj je najzad uslišio. I poslao me da Je obradujem. Da Joj najavim čas Njenog časnog uspenja, i sa zemlje na Nebo preseljenja.

Nosio sam rajsku grančicu u desnoj ruci, a u levoj ogledalo od kamena jaspisa. A to ogledalo znači da volju Božiju saznaju oni koji svoj odraz traže samo u jednom ogledalu: u savesti i reči Božijoj.

Lazar je bio jedan od tih malobrojnih. Zato je zadobio milost. Ja sam mu je doneo u san. Kao pitanje kome će se privoleti carstvu. A znao sam odgovor i pre nego što sam pitanje postavio.

“Igra Anđela” – LJ. H. Đ.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s