Međuljudski odnosi

Odlomak iz knjige ‘Nema vremena za karmu’ od Paxton Robey-a. Celu knjigu možete naći na ovom linku

Poslednja lekcija

Međuljudski odnosi su najvažnija lekcija za ljudska bića. Ako shvatamo šta je život, onda sve razumemo kao učenje. Sve vreme, Zemlja pokušava da nas nauči samo to da postoji razlika između funkcionisanja iz ega (tj. osećanja da smo odvojeni) i osećaja jedinstva. Međuljudski odnosi su poslednja lekcija kojom moramo da ovladamo pre diplomiranja.

Kako se Era Riba približava kraju, primećujemo da su međuljudski odnosi ekstremno važni. Pogledajte samo koliko je knjiga napisano na tu temu u poslednje vreme. To je zbog toga što moramo da, pre nego što nastupi Era Vodolije, prestanemo da naše međuljudske odnose činimo teškim i bolnim. Komunikacija i priznavanje jednakosti polova su početne lekcije u Eri Vodolije. Ako želimo da budemo tu kada počne veliki šou, univerzum mora da se uveri da smo svi ta pitanja rešili. Šta treba da uradimo da ga ubedimo da smo uspeli u tome?

U kosmičkom smislu jedini odnos koji postoji je “sve je jedinstveno”. Učenje kako da se oslobodimo verovanja u odvojenost manifestuje se u obliku različitih lekcija. Botaničar može godinama da proučava biljne ćelije i da na kraju zaključi ne samo da su one žive, već da jesu život. Tako dotiče transformisano stanje kosmičke svesnosti. Neki astronom može celog života da proučava fizički univerzum dok ne dođe do neoborivog zaključka: svi delovi univerzuma su uređeni, međusobno povezani, živi, i svi su napravljeni od iste materije. Ta materija je inteligentna. To je Bog. Astronauti gledaju iz svemira na Majku Zemlju i ne vide je kao posebne države, sa granicama i vladama, već kao Geu, živo biće, neraskidivo povezano sa srcima i sa dušama. Čime god da se neko bavi, njegova najvažnija lekcija je to da je jedno sa svetom i univerzumom.

Svi odnosi su podjednako božanstveni i puni izazova. Oni nude odgovore za sve što treba da znamo, pod uslovom da smo spremni da prihvatimo ono čemu treba da nas nauče. Odgovor na svako pitanje koje imamo leži u tome da shvatimo da smo jedno sa svim što postoji. Odnosi, zbog toga, postaju najveći učitelji jedinstva na planeti. I, kako kaže “Kurs čuda”, kada se kanališemo sa učenjem, “svaki odnos postaje lekcija iz ljubavi”.

Postizanje jedinstva u njegovom najistinitijem smislu je van onoga što možemo da postignemo na fizičkom planu. Ono što je nas, kao istraživače, privuklo ovoj dimenziji je pre svega njena očigledna posebnost, različitost od ostatka realnosti. Razumevanje jedinstva jedino možemo u potpunosti da dostignemo kada diplomiramo i pređemo u sledeći školski sistem. Retko evoluiramo do tačke kada možemo da kažemo: “Svi ljudi na Zemlji su ja”, ali možemo da shvatimo intelektualni koncept da je jedinstvo moguće i da počnemo da osećamo da je to istina.

Takođe, buđenje je veoma ličan proces. Svako sledi svoje sopstveno blaženstvo koje vodi ka ponovnom sjedinjenju sa Bogom. Nema nikoga ko bi mogao da ode na krst sa Isusom, jer je to bio njegov lični način da postigne jedinstvo sa Bogom, u ime čitavog čovečanstva. I to je ponovo paradoks, jer kada nastavljamo da sami za sebe radimo svoj unutrašnji posao, postajemo jedno sa svima na planeti. Osetićemo jaku vezu sa svima kakvu nismo ranije osećali.

Lična odgovornost

Naša funkcija nije da popravimo svoje međuljudske odnose, već da ih transformisemo. Mi radimo isključivo na sebi, ne na drugoj osobi. Kada smo spremni da igru sa odnosima igramo po novim pravilima, transformisaćemo se. Novo pravilo broj jedan je: “Ono što se desilo juče je nevažno”. Ako insistiramo na tome da možemo da predvidimo kako će se neko ponašati na osnovu toga kako se ponašao u prošlosti, insistiramo na tome da ne možemo da promenimo ni sopstvenu realnost. Razlog zašto ljudi moraju da umru i da se ponovo rode je taj što odbijaju da promene način na koji vide druge ljude. Kada gledamo u svog partnera, ne gledamo drugu osobu. Gledamo sebe u ogledalu. Kada promenimo svoju svest, promenićemo i odnose. Ne postoje žrtve, ne postoje mučitelji, postoje samo ogledala.

Kada odbijemo da ponavljamo stare šablone, kada odbijemo da napadamo ili se branimo, kada radije budemo srećni nego u pravu, drugi ljudi se promene. Naši odnosi se transformisu. Ako smo iskreno shvatili ove principe, samo-kreacije, nećemo morati da donosimo odluke bazirane na egu u vezi sa tim da li da neki odnos nastavljamo ili da ga prekinemo. Sve će se srediti samo po sebi. Odnos će se ili transformisati ili nestati. Univerzum nas, uvek kada naučimo sve što je trebalo, nepogrešivo vodi do sledećeg iskustva.

Neki ljudi se, u stvari, plaše da pokušaju da iscele svoje najvažnije veze sa ljudima, jer ako budu isceljene, neće imati više opravdanja da prekinu te veze. Potrebno im je da na nekoga svale krivicu za prekid veze.

U suštini, pre inkarnacije, sa mnogim individuama sklapamo dogovore kako bismo razrešili karmičke probleme, ili kako bismo naučili više o svom samoostvarenju. Možda imamo jak intuitivni osećaj da naš dugoročni partner nije osoba sa kojom smo sklopili ugovor. Ali, ne treba da pravdamo lošu vezu, već treba da krenemo ka novom zadatku.

Nas imperativ je da iscelimo svaki odnos. Setite se iluzije, mi ne isceljujemo drugu osobu. Ne isceljujemo odnos. Isceljujemo sebe! Ako napustimo život, a nismo iscelili sve odnose, najverovatnije ćemo se vratiti i biti u vezi sa istim tim ljudima. Uh. Isceljujem druge i svoje odnose ne zato što oni to zaslužuju, nego zato što ja to zaslužujem.

Nekada nije moguće isceliti odnos licem u lice. Nema nikakve razlike da li isceljujemo odnos sa osobom koja je mrtva ili živi na drugom kraju sveta. Nije uvek jedino rešenje porazgovarati sa nekim. Vi ionako radite isceljenje zbog sebe, ne zbog drugih. Odnosi se veoma efikasno mogu isceliti kada meditirate. Mentalno se obratite drugoj osobi. Zatražite oproštaj. Ponudite razumevanje. Zapamtite da je sva ljutnja, koju ste danima gajili, bila samo molba za ljubav.

Samoisceljenje

Jedna od iluzija koje pokušavamo da se oslobodimo je da možemo da izgubimo voljenu osobu. Ako smo svi aspekti iste duše, kako nekoga možemo da izgubimo? Ako uporno ostajemo u vezi koja ne funkcioniše opravdanje je koje je smislio ego, kako bi očuvao osećaj odvojenosti. Nema apsolutno nikakvog razloga da se ostane u nekoj vezi koja ne doprinosi da budemo skoncentrisani i izbalansirani. Neka učenja napominju da je značajno stoički podnositi i biti “duhovno čvrst”. Zato možemo imati tendenciju da kažemo: “Pa, trebalo bi da budem sposoban da uradim ovo. Dovešću sebe u najgoru moguću situaciju koju mogu da smislim i uporno ću da trpim kako bih pokazao koliki sam majstor”. Nijedan majstor nije nikada ovako nešto savetovao, nije rekao da treba da komplikujemo svoj život. Prevazilazenje teškoća je karmički put. Oslobođenje je put olakšanja i transformacije.

Upuštamo se u neku vezu zato što u nekoj osobi vidimo njene kvalitete. Zato mislimo da ne treba da se bavimo lošim stranama veze da je ne bismo izgubili i uništili njene prvobitne vrednosti. Relacije nisu interakcija odvojenih osoba. One služe otkrivanju jedinstva. One su igra koja se igra sa ogledalima. Zato nećemo da učestvujemo u neiskrenosti, skrivenim mislima ili osećanjima, ili nekoj drugoj formi odvojenosti. Kada znamo za bolje, a nastavljamo da se pretvaramo da verujemo u separaciju, to je forma poricanja; poričemo da smo mi ti kojima je potrebno isceljenje.

Ne bismo se ni upisivali u Zemljinu školu da nismo zaista želeli da se iscelimo. Kada se pretvaramo da smo žrtve raspoloženja ili ponašanja drugih ljudi, to je samo još jedan od načina kojima se ego služi da nas malo spreči da se vratimo u jedinstvo. Ego je stanje odvojenosti i kao instinkt opstanka, zahteva da sačekamo još malo, da malo odložimo svoje isceljenje. Možda nam kaže da ćemo povrediti partnera ako budemo iskreni prema sebi. Iskrenost zahteva blagost i želju da budemo bezopasni. Svaki izraz misli i osećanja koji potiče iz ljubavi i blagosti dovodi do isceljenja. Ljudi koji se celog života trude da ne povrede osećanja drugih ljudi samo gube vreme. A znamo kako karma radi – isti će se par ponovo sresti, ponovo i ponovo, sve dok ne dignu ruke od poricanja.

Mala opaska – ego je lukav. Poznato je da voli da se prerušava kao “iskrenost”. Kada se kaže nešto sa namerom da se neko izbaci iz takta, a bez motiva da se isceljuje, to je neiskreno. Na primer, nije potrebno da se prebrojavaju sva prethodna partnerova seksualna iskustva zbog “iskrenosti”.

“Kurs čuda” kaže da je prosvetljenje stvar koja najviše zastrašuje. Savršen primer za to je iskrenost u međuljudskim odnosima, koja nije samo rizična, nego je i totalno zastrašujuća. Ego voli da meša iskrenost sa napadom. Ali, ne može se večito poricati. Moramo ponekad biti iskreni prema sebi. Zašto ne baš u ovom životu? A zašto ne baš sada?

Bačeni smo na planetu gde ima još sedam milijardi duša i to primorava svaku osobu da popravlja svoje odnose, iako to većina ne radi svesno. Vi i ja, sa druge strane, želimo svesno da popravimo svoje relacije. To znači da pokušamo da budemo svesni onoga što je korisno za naš lični razvoj. Naša odgovornost za svaki odnos, kada živimo svesno, čini da postanemo balansirani, smireni i radosni u vrlo kratkom roku.

Sve što ne volimo kod sebe je tačno ono što nam smeta kod drugih ljudskih bića. Tako funkcionišu ogledala. Ako nas nervira kako se neko oblači, vozi, jede, vaspitava decu, to je totalan i perfektan odraz nekih neistraženih delova u nama koje baš mnogo ne cenimo.

Možemo da čitamo knjige za samopomoć, tražimo odgovore u jednostavnim matricama čovečanstva i da dobijemo veći uvid. Ali ima i više od toga. Naši šabloni nisu nastali u ovom životu. Svaki odnos u našem životu je karmički. Znači da je skoro sto posto naših problema sa ljudima nastalo u nekim drugim realnostima. Svaki život ponavlja prethodni u kome smo odbili da budemo iskreni, smireni i puni ljubavi. Možemo da se vratimo u detinjstvo i na naše odnose sa roditeljima, ali sve dok su problemi iz nekog ranijeg života ponovo vaskrsnuli u ovom životu, nije dovoljno da tražimo odgovore samo na osnovu očiglednog ponašanja i emocija.

Srećom, kako Era Vodolije polako prožima planetu, celo društvo počinje da veruje u konsultacije i proučavanje emocija. Za mnoge ljude značajan napredak u rešavanju problema je da ih neko sa pažnjom sasluša i ponudi im pomoć. Veliki broj najboljih psiho – terapeuta kombinuje tradicionalne i intuitivne načine za prikupljanje informacija i lečenje pacijenta i ovo daje odlične rezultate u kratkom roku.

Ako neko oseća da bi “nekonvencionalna” terapija bila korisna da mu pomogne da poboljša svoju vezu, danas može da bira između mnogih veoma efikasnih metoda koje otkrivaju gde je koren problema. One smatraju da su život i svi odnosi stari više miliona godina. Ove tehnike služe se regresijom prošlih života, “ponovnim rođenjem”, što Sandra Ingerman naziva “obnovom duše”. Tu su i veliki grupni seminari kao što je “Uvid”, radionice koje vodi Patricia Sun.

Veoma često se uzrok problema pronalazi pomoću intuitivnog karmičkog uvida. Osoba može da uvidi da trenutna situacija nije “nepravda”. Često ljudi otkriju da nisu žrtve neke druge osobe već da je to kosmički “štos” koji treba da im olakša da sami sebi oproste neke stvari iz daleke prošlosti i iscele se. Tako dobiju logično objašnjenje da se oslobode ljutnje i srdžbe, i da oproste.

Mi, koji studiramo samorazvoj, ne treba da zaboravimo da kada se svesno služimo nekonvencionalnim metodama, uvek ostaju tragovi ega. To se prepoznaje kada kažemo da je tretman mnogo više potreban nekom drugom, a ne nama. Mi smo ovde da isceljujemo sami sebe, a ne da svoje “terapeutske metode” utrapljujemo drugima. Čak iako pokušamo, ljudi će nam sigurno neljubazno odgovoriti kako su im dobro poznati “zavisnici” od regresije ili terapija.

Kada preuzmemo odgovornost za svoj život, postajemo odgovorni i za probleme. Vi i ja smo prošli trnovit put da bismo došli do tačke kada možemo mirne duše da kažemo nešto ovako, a da ne napravimo zbrku, poričemo ili krivicu tražimo izvan nas samih. Počinjemo da shvatamo – nema krivice, greške, sve su to slike u ogledalu. Naša funkcija je da te slike u ogledalu iscelimo, za svoje dobro. Kada to znamo, nećemo pasti u iskušenje da popravljamo naše partnere, umesto toga ponudićemo prihvatanje i razumevanje.

Predaja moći

Ako verujemo da našu sreću određuje ponašanje drugih ljudi, teško ćemo se razočarati. Niko nikoga ne može da usreći. Da je to moguće, bili bismo robovi drugih ljudi. Međuljudski odnosi su iskustvo koje je povezano sa učenjem. Cilj je da imamo harmonične odnose, pune ljubavi – sa samim sobom.

U čemu je razlika između: “Činiš me tako srećnim” i ” Kada sam sa tobom, dozvoljavam sebi da budem vrlo srećan”? Prva rečenica se totalno odriče moći, predaje je drugome! Brzo sledi pustoš, jer niko ne može stalno da ispunjava naša očekivanja. Ali, ako ovladamo tehnikom da sebi dozvolimo da budemo srećni (sigurni) u prisustvu odgovarajuće osobe, bićemo slobodni.

Iskrenost prema sebi i međuljudskim odnosima

Ako naš partner ima problem, za nas nije korisno da to vidimo. Međutim, veoma je korisno za nas da u partneru prepoznamo Hrista. Svi na ovoj planeti su đaci, i svi se trudimo najbolje što možemo. Ako neko ima problem, znači da samo treba da promeni svoju perspektivu. To ne možemo mi da radimo umesto nekog drugog, jer je svaki ego istreniran da brani sopstvena ograničenja. Kako bismo bili iskreni i prema sebi i prema njima, možemo da kažemo: “Ako želiš da se igraš sa mnom, vrlo rado pristajem. Ti si divna osoba kada se igraš. Ali, ako želiš da se svađaš, moram da “žurim”, imam “zakazano”. Znam da ne mogu da te izgubim. Možda te više nikada neću videti do kraja života, ali moraću da te pustim da ideš svojim putem, nisam odgovoran za tebe, samo za sebe”.

Briga za voljene osobe

Da li možete da zamislite da je Bog stvorio sistem u kome mi moramo da brinemo zbog svojih voljenih? Nas društvo uči da je pozitivno biti zabrinut za ljude do kojih nam je stalo. Ako misli iz našeg uma kreiraju našu budućnost, onda brige kreiraju neprestano ponavljanje upravo onih situacija zbog kojih smo zabrinuti. Neprijatno. Možemo reći: “Žao mi je, ali u mom rečniku više ne postoji reč briga. Poslaću ti svetlost, moliću se za tebe, blagosloviću te, ali ne brinem više ni o tebi ni o bilo kom drugom. Nisam odgovoran za tebe. Ti si mi prijatelj, ali ne pripadaš meni. Pripadaš Bogu”.

Želimo da se uverimo da smo razumeli da nismo odgovorni za svog bračnog partnera, ljubavnog partnera, decu, šefa, zaposlene, prodavca u samoposluzi itd. I to je jedan paradoks. Iako si ti ja, a ja sam ti, ti se mene ne tičeš. Nešto moramo da shvatimo, kako bismo mogli još bolje, drugima na planeti, da pokazujemo put: ne možemo da menjamo drugo ljudsko biće, samo sebe.

Srodne duše

Mnogo se govori u “New age” zajednici o bliskim dušama i dušama koje su naši blizanci. Mnogi se nadaju da će sresti svoju srodnu dušu. Ne postoji idealna srodna duša. Izvan nas uopšte ne postoji tamo neko biće koje je sa nama savršeno kompatibilno. Mi sami kreiramo svoju realnost, to nema veze sa srodnom dušom. U našoj žutoj svesci treba da iskreiramo svoje odnose koji su u saglasju sa našom idejom o perfekciji. Sve naše srodne duše su individue, koje kreiraju njihove realnosti na osnovu sopstvenog iskustva. To je počelo još od vremena kada smo svi bili jedna duša. Naše srodne duše se bave svojim poslom. Njihova iskustva ne moraju biti usaglašena sa našim iskustvima. Samo ćemo se razočarati ako zamišljamo Gospodina Idealnog ili Gospođu Idealnu.

Dozvolite mi da izmislim još jednu priču o srodnim dušama. Probaću da vam ispričam priču, čuvajući se pretenzije da ću reći istinu, jer bih samim tim sve upropastio. U početku beše Bog. Ako je išta u Bibliji tačno, onda je to ova rečenica. Onda je Bog rekao: “Usamljen sam. Mislim da cu iskreirati druge aspekte sebe, kako bih imao kome da pričam o svojim iskustvima, o tome šta mi se dešava, čak iako ću pričati sa samim sobom”. I tako je Bog postao ameba. Kada se ona podelila, bile su to već dve amebe koje su nastavile da se dele dok ih nije bilo šezdeset milijardi posebnih bića.

U ovoj priči, svim individualizovanim bićima može da se uđe u trag po parovima. Ako su dva bića bila jedno pre nego što su se razdvojila, sada su srodne duše. To iz čega su se oni individualizovali može da se nazove viša duša. To je divna fantazija koja ima za pretpostavku da je vreme bilo i da jeste linearno. (Opa, ova priča ima puno nedostataka). Ako u njoj postoji makar i najmanji nagoveštaj istine, onda znači da smo svi nekada bili sjedinjeni i činili smo jedno biće. Znači, kako se vraćamo sve više i više u prošlost, videćemo da je, u stvari, svako naša srodna duša.

To nam govori da treba da obraćamo pažnju pre svega na to sa kim se osećamo prijatno i sa kim osećamo čvrstu vezu. Nije uopšte važno iz koje više duše ta osoba potiče i sa kog se nivoa inkarnirala. Ako su neke osobe bile vaši drugari tokom vremena, osećaćete ljubav (ili pomešanu ljubav sa mržnjom) prema tim osobama. Neka lica će vam delovati poznato iz nekih inkarnacija izvan Zemljine škole. Ja to sećanje na prošla iskustva sa nekim osobama zovem “susret u vremenu”, a sve možemo i da posmatramo kao neka iskustva iz prošlih života. Prošle živote nismo živeli samo na ovoj planeti. U stvari, samo je mali procenat prošlih života proživljen na Zemlji.

Postoje vaše srodne duše koje ne samo da ne možete da prepoznate, nego ih organski ne podnosite, jer ste, ako se posmatra sa stanovišta linearnog vremena, radili različite stvari i razvili sisteme vrednosti koji su međusobno suprotstavljeni. Ne trebaju vam ni srodne duše, ni duše blizanci, ni rođaci po liniji više duše. Potražite poznate drugare u ovom vremenu, bez obzira na to u kom ste se vremenu ili prostoru zajedno igrali. Vaši drugari treba da imaju verovanja, vrednosni sistem i ograničenja koji su najsličniji vašim i koji vam najviše prijaju. Takve su vam osobe najzabavnije.

Većina ljudi, kada pokušava da nađe srodnu dušu, u stvari zanemaruje činjenicu da ne treba da je traži, već da je iskreira. Mi kreiramo našu celokupnu stvarnost, uključujući i odnose. Nismo ovde došli kako bismo svoju moć predavali u ruke višoj duši da nas ona usrećuje. Ovde smo da povratimo moć, da u našoj žutoj svesci zapišemo do najsitnijih detalja kakav želimo, a kakav ne želimo, da naš partner bude. Onda treba da budemo pošteni prema sebi pa da odbacimo sve što ne želimo, a da privučemo sve što želimo. Zapamtite da mi registrujemo sve kvalitete i atribute kako bismo precizirali šta tačno želimo i kako će tačno izgledati naša kreacija. S obzirom na to da isticanje fizičkih karakteristika (kao što su visok, crn i zgodan) jednostavno ograničava našu zajedničku kreaciju sa božanskim, treba obratiti pažnju na kvalitete kao što su kompatibilnost, poštovanje, zabava, podrška, da bude savršen partner za vaš životni posao.

Seksualnost

Samo na ovoj planeti bića imaju posebno aspektovanu mušku i žensku energiju. Samo ovde može nekome da padne na pamet da se podeli i da kaže: “U ovom životu biću žena, a u sledećem muškarac, tako ću se izbalansirati”. Pošto Zemlja daje lekcije kroz dualitet, đaci uče kako da se usklade sa suprotnim aspektom kako bi kreirali jedinstvenost. Tako je seksualnost prikladan alat koji se koristi u dualitetu. Seksualnost je, kao i sve drugo što se javlja u trećoj dimenziji, potpuno irelevantna i istovremeno izuzetno značajna stvar. U seksualnosti, kao i u svemu drugom, ne postoji ispravno i pogrešno, samo lekcije.

Na Zemlji je cilj da se postigne balans i to se podjednako odnosi i na centre svetlosne energije, čakre. Imamo sedam glavnih čakri. Ako neku ignorišemo, postajemo disbalansirani, neispunjeni, ne volimo sami sebe. Neki sebe vide kao duhovne osobe, do te mere da funkcionišu samo iznad solarnog pleksusa. “Ja imam baznu čakru? Nema govora! Ja sam to odavno transcedentirao, shvataš?” Treba podjednako da cenimo i blagoslovimo sve naše čakre i da odredimo način na koji će se one božanstveno manifestovati. Moramo da izrazimo svoju seksualnost (dualitet) i da prepoznamo da u nama i našim partnerima postoji samo jedna duša. Ovu lekciju ne možemo da izbegnemo. Pitanje je kako sebi da omogućimo da je lako savladamo.

Postoje dva verovanja koja potiču od ega u vezi sa muško ženskim pitanjem, a koja prožimaju telepatski rezervoar planete. Prvo je da “seks” može biti loš. Drugo je “ako voliš neku drugu osobu, ne voliš mene”. Prvo je koren muško/ženskog osećaja krivice. Drugo je koren ljubomore. Učenici koji još uvek veruju u ego programiranje, a to smo svi mi, osećaju da su krivica i ljubomora kamen spoticanja. Ljubomornim ljudima je veoma teško da “svoju pažnju usmere samo i jedino na Boga”.

Oni koji treba da ustanove matrice za novo doba, a to ste vi i ja, ne moraju da podržavaju ove koncepte. Naš posao je da čuvamo istinu o jedinstvu u svom umu i srcu tako da energija koju emitujemo umiri telepatski rezervoar pomoću bezuslovne ljubavi. Kako vreme bude prolazilo, prestaće “rat polova”.

U jednom trenutku, bića koja evoluiraju postanu apsolutno, strasno zaljubljena u sve živo. Kako da se ponašamo u ovakvim situacijama dok smo još na Zemlji? Pažljivo, veoma pažjivo. Naš posao ovde je da pomažemo studentima. Ne da im na put postavljamo nepotrebne prepreke. Potpuno je besmisleno seksualno izražavati ljubav svakoj duši na planeti. Ljubav treba usmeriti prema voljenim osobama. Imamo neograničeno vreme da vodimo ljubav sa svim dušama tamo negde (tj. sa svim postojećim aspektima našeg unutrašnjeg bića).

Imamo podsvesno sećanje na naše postojanje izvan fizičke dimenzije i ne moramo biti svesni toga. Kada smo izvan tela, ne verujemo u odvojenost. U našem normalnom van telesnom postojanju mi mešamo duše (vodimo ljubav) čim primetimo nekoga ko nam deluje blisko. Kao kada se u filmovima svetla reflektora stope u jedno. To radimo rutinski kada smo između dva života na Zemlji.

Na kraju ćemo svi biti jedno, ali taj koncept nam je trenutno neshvatljiv, pa radimo na svojim vezama sa drugim ljudima. Postepeno, jedna po jedna veza. Ako se sećamo kako smo uskakali u neku drugu dušu, jasno nam je zašto imamo slične želje i na Zemlji. Ali, ne možemo da uskačemo u drugu dušu, jer smo ograničeni fizičkim telima, pa smo se dosetili da im uskačemo u krevet. Sa kosmičkog stanovišta (po kome smo postojali pre nego što smo došli na Zemlju), niko nije vlasnik fizičkog tela, ne postoji ljubomora, ni nesigurnost, pa prema tome, ni ispravno ni pogrešno. Zaista, ispravno i pogrešno nikada nisu ni postojali, niko nikada nije načinio grešku.

Međutim, na Zemlji je mudro, prvo proveriti sa vođstvom pre nego što osećanja pretvorimo u dela.

Ponekad nas druga duša toliko privlači da zaboravimo da proverimo sa vođstvom. To nije nešto što je “loše”. Nekom drugom prilikom dobili bismo dozvolu od vođstva da se upustimo u čulno zadovoljenje. Najčešće, ipak, biramo praktične korake da ne dovedemo sebe u situaciju da nas juri nečiji bračni partner sa kasapskim nožem u ruci.

Kada se veza ne razvija lako, kada deluje složeno, znači – odgovore tražimo na isuviše mentalan način. Tada počnu da se pojavljuju negativne stvari. Misli iz našeg uma, uključujući i složenost i komplikacije, počnu da se manifestuju. Ako se nalazimo u komplikovanoj i neprijatnoj situaciji, treba da se povučemo i izaberemo mir i pošaljemo svetlost kao kada rešavamo bilo koji dugi problem. Ne možemo da pogrešimo, čak i kada izražavamo svoju seksualnost. Zapišite ovo i zalepite na frižider! Konačno će sve početi da bude divno i počećemo da volimo sve ljude, jer takva je priroda Boga. U međuvremenu, treba da se oslobodimo nekih starih šablona u našim međuljudskim odnosima.

Bes i konflikt

“Kurs čuda” izričito kaže da postoje samo dve emocije: ljubav i strah. Prema tome, sve što ne doživljavamo kao ljubav je rezultat straha da možemo biti povređeni. Ako smo ljuti na nekoga, možda se plašimo da nas ta osoba kontroliše ili da je jača od nas. Možda verujemo da ne možemo da uspostavimo kontrolu nad sopstvenim životom. Ljutnja uvek govori: “Ti grešiš, a ja sam u pravu. Besan sam, jer me tvoje loše ponašanje vređa”. Ako ne želimo više da reagujemo ljutito, moramo biti spremni da kažemo: “Ja besprekorno kreiram svoju realnost, zato mora da sam sam izabrao da se osećam loše. Potražiću rešenje unutar sebe umesto što pokušavam da promenim drugu osobu”.

Korisno je da budemo svesni kakva su naša verovanja kada se upuštamo u konflikt. Ako dozvolimo drugim ljudskim bićima da nas provociraju, mi verujemo u provokacije. Kosmički zakon nalaže da se misli iz našeg uma materijalizuju. Ako u umu imamo misli o lošem ponašanju dodatno pojačane ljutnjom, sigurno ćemo uskoro imati neki konflikt. Ako našu današnjicu kreiraju misli od juče, ili čak iz prethodnog života, onda ono što nas trenutno i danas nervira nije ono što se nama čini. “Kurs” kaže: “Nikada me ne uznemirava ono što ja mislim da me uznemirava”.

Kada zaboravimo da smo jedno sa Bogom, ego podlegne strahu. Odmah počne da se brani tako što projektuje negativne emocije prema drugim ljudima kako ne bi morao da bude odgovoran za sopstvene emocije. Sa druge strane, kada se funkcioniše iz kosmičke perspektive, prepoznaje se veza sa neograničenim izvorom moći, a to je stanje bića kome nije potrebna zaštita.

Kada je neki odnos uglavnom konfliktan, treba se setiti nekih ideja iz “Kursa čuda”. Prvo, svaki strah je traženje ljubavi. Ovo nam pokazuje da druga osoba ne želi da nas povredi svojim napadom. Oni jednostavno misle da nisu voljeni i traže da dobiju ljubav izvan samih sebe. Drugo, “Kurs” pita: “Da li želiš da budeš u pravu ili da budeš srećan?” Jer, ne možeš biti i jedno i drugo.

Milioni ljudi se već više miliona godina svađaju. A još niko nije dokazao da je u pravu. Zašto bismo učestvovali u tako beskorisnoj zabavi? Zato što ego nema drugog izbora. Ako je zaista odvojen, onda mora biti u pravu kako bi preživeo. Samo ona bića koja su odustala od ideje odvojenosti mogu odustati od pokušaja da budu u pravu. Naše društvo na najviše mesto postavlja ideju da treba biti u pravu. Na stranu to što je biti u pravu kosmički nemoguće, i što to nikoga nije usrećilo. Konflikt se ne rešava tako što se poprave tuđe greške. Jedini način da se prekine matrica sa konfliktima koji se beskrajno obnavljaju je da se odbije da se u njima učestvuje.

Kada prestanemo da igramo igru odbrane i napada i izaberemo mir, počinje period veoma predvidljivog sleda događaja. Prvo će osoba sa kojom smo bili u konfliktu da poludi od besa, jer je upravo ostala bez moći da kontroliše. Cela njihova sigurnost se zasnivala na tome što su mogli da do u sitna crevca predvide naše reakcije. Kada prekinemo ustaljena pravila i izaberemo mir umesto odbrane i napada, njihov sistem verovanja se raspadne u paramparčad. Uzvratiće nam gomilom razloga zašto nam nije dozvoljeno da tako promenimo naše ponašanje. Probaće na svaki način da nas isteraju iz takta. “To nije fer. Moraš da se boriš sa mnom. Kukavice”. Posle toga sledi: “Ali, ti si mi potreban”. Ne treba nam da čitamo knjige o zavisnosti od drugih osoba kako bismo ovakvu reakciju prozreli. Kada istroše sav arsenal svojih provokacija, a mi ostanemo mrtvi hladni, onda će nam reći kako će se baciti kroz prozor. To se verovatno neće desiti, a i kada bi se desilo, to samo znači da im je došlo vreme da idu dalje. Ljudi ne umiru, samo idu dalje.

Ako te osobe i dalje nastave da budu u našoj blizini, za njih će nastupiti period zbunjenosti, tokom koga će svima da pričaju kako smo skrenuli s uma. Ako i dalje zadržimo svoj mir, njihov bes će isčeznuti. Na kraju će nas pogledati potpuno zapanjeni što smo i dalje mirni. I tada će postati naši studenti. Jer, tako je zapisano u njihovom ugovoru. Svako ko pokušava da nas kontroliše ili manipuliše s nama, definitivno se upisao u Zemljinu školu da bi bio naš student. Oni su to uradili u nadi da im mi možemo pomoći da prevaziđu stare šablone i postanu slobodni i puni samopouzdanja. Možda su bili isuviše ponosni da bi rekli: “Molim te, nauči me kako da ostanem miran”, ali budite sigurni da će biti tu i pažljivo posmatrati šta vi radite. Ljubav nepogrešivo funkcioniše.

Kada smo na radnom mestu možemo da proverimo da li smo spremni da igramo po pravilima ljubavi. Na poslu ima mnogo potencijalno konfliktnih situacija i mnogo se stavlja na kocku ako se “pogreši”. Možemo da ostanemo bez prihoda, reputacije, prijatelja, ako ne radimo sve onako kako šef kaže. U Bibliji postoji divna priča o Danilu u lavljoj pećini koja nas uči kako da se postavimo prema ljudima sa kojima nikako ne možemo da se složimo. Danilo je predosetio da će ga staviti u pećinu sa lavom (lav predstavlja personifikaciju nečega što je za njega bio najveći izazov). Noć pre toga proveo je u molitvi. Pamtio je da na Zemlji svest kreira stvarnost. Znao je da nije žrtva kralja. Sedeo je u meditaciji, video dilemu i vizualizovao željeno rešenje. Uvek je lakše unapred uraditi najvažniji deo posla, jer kada neko pokušava da nas izbaci iz ravnoteže, mi smo već energetski pripremljeni.

Kada su Danila bacilli u lavlju pećinu, on je mirno seo i okrenuo leđa lavu, što je neverovatno značajna metafora. Nije sedeo i fokusirao se na problem. Umesto toga, sedeo je u meditaciji i malo maštao o željenom ishodu ove situacije, pažnju je usmerio na ono što mu je prijalo. Lav nije skočio na Danila da ga rastrgne, jer je ovaj odbio da se brani. Nastavio je da leži i zaspao je – kakva divna simbolika. Danilov recept funkcioniše sa svakom osobom i u svakoj situaciji. “Kurs čuda” kaže da naša sigurnost leži u našoj odluci da se ne branimo.

Kada primetite suparnika, treba da prepoznate da je ono što treba popravljati naša percepcija. Ako je naša percepcija stvorila teškoću, ona je može i isceliti. Zamislite sprej sa ružičastom bojom i mentalno prefarbajte vašeg suparnika tom finom bojom punom ljubavi, poprskajte ga sa svih strana. Biće mu veoma teško da bude zao prema vama kada se sretnete licem u lice pošto ste ga umočili u tu roze boju. Slobodno upotrebite koji god hoćete simbol, sve što vam je zabavno.

Zamislite osećaj ponovo uspostavljene harmonije. Dok meditirate, mentalno “premotajte” celu situaciju. Nema šanse da sretnete tu osobu, a da se ne priseti vašeg pozitivnog rada u meditaciji. Sva ljutnja je traženje ljubavi. Umesto konflikta, ponudili ste ljubav.

Sve se veze završavaju

Naše društvo poriče još jednu stvar – da se sve ovozemaljske veze završavaju. Društvo nas, zbog toga što meša ljubav sa potrebom, uči da završetak svake veze prati emocionalna trauma. Ako neka veza postoji zato što verujemo da nam druga osoba donosi sreću makar delimično, osetićemo veliki bol kada se ta veza završi. Onaj kome smo dali moć nad nama, izneverio nas je.

Međusobna zavisnost i emocionalna trauma su stvari kojima nas uči društvo. One nisu neophodne i nisu prirodno stanje bića u univerzumu. Svaka greška koja je postala opšte prihvaćeno društveno učenje, može se popraviti i ponovo naučiti po principu ljubavi. Radnici svetla na planeti imaju zadatak da reformišu svoje odnose u “svete odnose”, kako kaže “Kurs čuda”. Oni odlučuju da učestvuju samo u onim odnosima koji nisu bazirani na potrebi. Odnosi bazirani na potrebi imaju za polazište ideju da smo odvojeni i bespomoćni. Odnosi koji se isključivo baziraju na uživanju u prisustvu druge osobe ipak nas teraju da promenimo svoj životni stil kada partner ode, ali ta promena je oslobođena traume. Samo se jednostavno krene u pravcu nove životne avanture.

Kada transformišemo sopstvene odnose, ponovo počnemo da obrazujemo kolektivnu svest. Bilo da direktno podučavamo i savetujemo ili jednostavno uživamo u sopstvenim vezama, efekat je isti. Naše razumevanje i radost prenose se na sve učenike Zemljine škole, kroz telepatski rezervoar.

Deca i roditelji

Kahill Gibran kaže: “Naša deca nisu naša deca”. Ona su Božja deca. U najboljem slučaju samo smo ih malo pozajmili. U stotinama hiljada školskih sistema koji postoje u Univerzumu, Zemlja je jedina škola koja se upisuje tako što izlaziš iz nečijeg tela. U svim drugim sistemima ljudi se jednostavno pojave, izađu is školskog autobusa. Ranije inkarnacije su nas ubedile da naše telo pripada nama, pa zato verujemo da i sve sto izađe iz našeg tela pripada nama. Nije baš tako. To je potpuno bizarno. Biće koje izlazi iz tela drugog bića, to je nešto što postoji samo u naučno fantastičnim filmovima. Ne možemo da shvatimo koliko je to uvrnuto.

Kada ljudi imaju decu kako bi popunili prazninu u svom životu, bol je neminovan. Ako je dete došlo u porodicu kako bi popunjavalo praznine, onda će se svaka promena koja se dešava dok dete odrasta, na roditelje odražavati kao napad. Kada dete napusti kuću, roditelji će se osećati napušteno. Kada u našem društvu dete umre, porodica obično nije svesna karmičkog ugovora koji je potpisan pre rođenja. Nije naš posao da objašnjavamo nesrećnim roditeljima te stvari sa karmom, već da ih jednostavno volimo. Ljubav isceljuje rane.

Na nivou duše, roditelji biraju decu i oni treba da raskinu stare šeme. Tu nema izuzetaka. Naši roditelji apsolutno računaju na činjenicu da nećemo igrati staru igru sa krivicom niti ćemo nasedati na njihovu dramu. Svako na nivou svesti misli: “Nadam se da mi moja deca neće dozvoliti da se provučem sa ovom podvalom koju sam smislio, jer ako me sada prevaspitaju, uštedeće mi nekoliko života”. Kako bismo našim roditeljima pokazali da ih volimo, moramo biti pošteni prema sebi. Ali, ako pokušavamo da im udovoljimo, ostaće u istom haosu u kakvom su sada, sve dok im jednog dana, ili u ko zna kom drugom životu, neko ne pomogne da raskinu stare šeme.

Svako ko se na ovoj planeti inkarnira bira kada će se inkarnirati i kakav će biti njegov put. Svako ko se rodio posle 1990. godine živeće kao odrasla osoba u vreme dominacije energije Vodolije. Ove duše su skoro kompletirale sve što je bilo potrebno za diplomiranje. U Eri Vodolije neće biti ljudi koji nisu okrenuti saosećanju. Tek nekoliko ljudi doći će na planetu, jer ih pre svega interesuju kafanske tuče.

Deca koja se sada inkarniraju na planeti imaju enormno veliku ulogu u tranziciji Zemlje. Ne postoji ni jedno jedino dete koje nije svesno svoga ugovora pre rođenja. Gerald Jampolsky je ispričao priču o mladom paru koji je doveo novorođenče kući. Od trenutka kada su bebu pokazali svom trogodišnjem detetu, starije dete je pokušavalo da ostane nasamo sa bebom. Roditelji su bili zbunjeni, plašili su se da bi starija devojčica mogla da povredi bebu. Konačno su napravili plan da pomoću interfona prisluškuju razgovor kada deca ostanu sama u sobi. Evo šta je trogodišnja devojčica rekla bebi: “Bebo, pričaj mi o Bogu, počinjem da zaboravljam”.

Naša deca će nas do te mere obasjati da će to biti čudesno. Ona imaju intuitivno razumevanje duhovnog morala koje značajno nadrasta verziju morala starijih generacija. Zato su stare matrice koje postoje o vaspitanju dece potpuno neprimenjive. Deci koja se danas rađaju nije potrebna kontrola. Možemo da ih učimo nekim praktičnim stvarima, na primer da ne pipaju vrelu peć, ali neće moći da usvoje naše ideje o moralnom ponašanju. Ne zanimaju ih naši arhaični pogledi na komunikaciju sa ljudima. Ova deca će do svoje dvanaeste godine znati više o međuljudskim odnosima nego što je naša generacija saznala za sve ove godine.

Staro verovanje da su roditelji odgovorni za svoju decu više “ne pije vodu”. Deca deluju nedužno i bespomoćno. Lako je svakome ko ima imalo osećaja za kosmičku svest da ih uči da budu zavisna. Deca nisu naivna. Imaju za sobom više miliona godina iskustva kao i bilo koja druga odrasla osoba na planeti. Deca nisu bespomoćna. Ona mudro biraju roditelje.

Mi nismo odgovorni za drugo ljudsko biće. Ne možemo da ih popravimo i da ih oblikujemo onako kako nama odgovara. Jedina obaveza koju roditelji u Eri Vodolije imaju prema svojoj deci je da ih vole, da im obezbede hranu, odeću i sklonište i da im se sklone s  puta. Naša deca će sama sebe dovoljno voleti i neće dopustiti da ih kontrolišemo ili manipulišemo.

Kada decu učimo da govore, usađujemo im ograničenja. U jeziku ne postoje reči koje mogu da opišu kako je sve izgledalo pre rođenja. Međutim, deca pamte sve o tim drugim svetovima i kada dođu ovde komuniciraju telepatski, ali mi to ne možemo sasvim da razumemo. Pre nego što progovore, ona su kanalisana na sve što se dešava u kući, uključujući i emocije svih ukućana. Još u materici dete počinje da se programira za strahove i limitacije, ili na ljubav, da bude bezopasno, na to kakvi su ljudi na planeti.

Na osnovu takve intuitivne sposobnosti, lako je predvideti da će deca novog doba biti loši đaci. Tradicionalni školski sistemi su napravljeni tako da od dece naprave klonove. Tamo ih uče da zavise od intelekta, manipulacije, takmičenja, odvojenosti. Nova deca neće tolerisati ovakvu vrstu obrazovanja. Školski sistem će morati u potpunosti da se promeni. Obrazovanje i ljubav nisu različite stvari. Dok se sistem ne promeni, znajte da se naša deca neće uklopiti. Niko neće moći da ih natera da sede četrdeset pet minuta u istom položaju i slušaju lekcije koje predaju dosadni autoriteti. Oni će zahtevati akciju, boje, vitalnost, toplinu, ljubav. U novoj školi umetnost, muzika, saosećanje i intuitivne funkcije neće biti podređene intelektualnim predmetima i učenju “tačnih” odgovora.

Deca nisu nova i nisu glupa. Ona su već deset miliona godina provela u Zemljinom i u drugim školskim sistemima. Ona su zrela i mudra u svakom smislu, jedino ne znaju kako da postupaju sa svojim fizičkim telom. Ova bića dolaze sa mnogo boljom slikom o sebi od prethodnih generacija. Ako ih tretiramo sa ljubavlju i poštovanjem, i priznamo da su ona naši učitelji koji nas uče kako da međusobno komuniciramo, da budemo saosećajni, da živimo u harmoniji, imaćemo divne odnose sa njima. Naša deca, deca naših rođaka, naši unuci, biće izvori velike mudrosti ako igramo igru po novim pravilima.

Kosmički odnosi

Kada magistriramo odnose, naše magistarske studije se završavaju. Kada prestanemo da se odričemo moći u korist drugih osoba koje verujemo da volimo, a u stvari su nam potrebne, u svim aspektima našeg života snaga će se oporaviti. Isceljivanje odnosa je veoma lako teoretski razmatrati, ali je to najteža lekcija u praksi, zato što radimo na tome da oslobodimo programe usađivane tokom prošlih života. Zahteva da budemo veoma obazrivi, ali zapravo je potrebno samo da budemo iskreni prema sebi kako bi naši odnosi profunkcionisali. Samo obratite pažnju, posmatrajte i molite se.

Šta bi se dogodilo kada bismo mogli sa nekim da budemo u vezi u stanju kosmičke svesti? Ne bismo mogli da razgovaramo o našim problemima, jer ih ne bismo ni imali. Pa, možda sa našim partnerom nismo u totalno kosmičkim uslovima, ali možemo da sledimo Emersonov savet; “Da bi postao, ponašaj se kao da već jesi”. Pošto se obično verbalna komunikacija koristi kako bi se pojačao osećaj odvojenosti, svojevrstan izazov je da prestanemo da se žalimo. Ali, sada ćemo odabrati da se sećamo našeg izvora, Boga, i velike slike. Prema tome, nećemo kreirati stalno ponavljanje starih problema, zato što stalno razmišljamo o njima.

Na ovoj planeti najviše se priča o problemima, izazovima, razlikama, greškama, nepravdi, itd. Sve je to ego. Kada bi svi odbili da izgovaraju negativne reči, tišina bi bila normalno stanje.

Postoji nedvosmislena veza između tišine i prosvetljenja. Svaki guru, učenika prvo uči da ćuti. Svaki majstor sa sebi ravnim, komunicira telepatski, ne verbalno. Kada kao civilizacijski završimo naš grupni eksperiment sa odbranom i napadom, nećemo više koristiti reči. Razmena misli i mentalnih slika je mnogo celishodniji način komunikacije. Ali sve dok se bojimo da drugi ne vide naše misli i osećanja, koristićemo reči koje kreiraju odvojenost. Patricia Sun ima dobar predlog: “Ponašajte se kao da od ovog trenutka svako koga sretnete može da čita vaše misli”. Telepatska bića nemaju probleme sa odnosima, jer svi problemi sa odnosima potiču od prevare koja je neophodan sastojak straha.

Kada isceljujemo onoga sa kim smo u vezi, isceljujemo sebe. Kada naučimo da budemo blaženo srećni i smireni, svi sa kojima smo povezani, iscele se.

Znamo da svako stanje ograničenosti, manipulacije, ljutnje, straha i krivice predstavlja potpuno ludilo. Sećamo se istine koja kaže da jedinstvo ne možemo da postignemo sami. Potrebni su nam naši odnosi sa drugim ljudima. Potrebna nam je i grupa za podršku kao i pomoćni alati da nam pomognu kada se usudimo da budemo iskreni sa bliskim osobama. Nabavite knjige koje vas inspirišu, kasete, trake, brojeve telefona, i usudite se da na nov način stupate u veze sa drugim ljudima. Pre nego što se osvestite, imaćete harmonične odnose sa svakom individuom na planeti, obraćaće vam se kao učitelju i ničim vas neće ugrožavati.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s