To si što si

Ono kad proživiš već neke godine svog života i osvrneš se unazad, pa uhvatiš sebe kao glavnog krivca svega što ti se dogodilo, i zbog čega si danas ovde gde si. Gde god da si. Taj trip može biti i tvoja čista iluzija, a može biti i stvarno. To ja ne znam. Ne znam čak ni kod sebe, dal je iluzija il je stvarno. Ali činjenica je da kad god pogledam unazad, osećam krivicu.

Pričam tako ponekad sa jednim drugarom… pa dobro – prijateljem, o stvarima koje se događaju u životu i provaljivanju zašto se to nešto događa, kao i rešavanju problema. Da, mi skroz doktorski uđemo u sve to. Kao da smo znalci čitavog Univerzuma i svih mogućih zakona. Dođemo mi do odgovora svaki put, al pitam se kako li je to slušati nas…

Nego, pričali smo tako jednom i o tome kako je važno oprostiti sebi zbog svega, ako se oseća konstantna krivica. Rekao je nešto tipa: “Jbg, bila si mlada, nisi znala šta radiš iako si mislila da znaš, i dobro je što sada to vidiš pa možeš da ispraviš. Oprostiš sebi i nastaviš dalje.” Nisam ga baš citirala, ali to je bila poenta rečenice. I svaki put razmišljam o tome kako je to lako reći. Prelako je reći, ali kako to uraditi?! Možda pričaš sam sa sobom u glavi i kažeš sebi sve to uz neki ubeđivački stav, i počneš da razmišljaš na taj način menjajući i svoju energiju zajedno sa tim mislima? Da osetiš zahvalnost zbog svih grešaka i razumeš da su one trebale da budu baš takve, jer da nisu bile takve ne bi te naučile nekim važnim stavkama? Možda i da razumeš, to što si ponavljala više puta neke greške znači samo da ti je više bilo do zezanja i da zbog toga nisi mogla da ukopčaš fazon, a i bila si klinka; kad ćeš ako ne tad da se zezaš?

Ok, moguće je promeniti razmišljanje. Dok sam sve to napisala, već sam počela da razmišljam tako. Mada će verovatno opet doći trenutci zbog kojih će se krivica vratiti, ali zapravo treba biti maher i  resetovati sopstvena uverenja, vratiti se skroz na mesto na kome je sve počelo i polako jedno po jedno opraštati sebi. Posle toga krenuti u svetlu budućnost kakvu ne možeš sad zamisliti. Ali prepustiti se, pratiti tok stvari i biti u sadašnjosti. To je onaj osećaj kada ti je sve magično, i sve je u redu. Tad znaš da ništa ne treba da se menja, jer sve je baš kako treba. Svaka situacija vodi drugoj situaciji, koja dalje stvara neku treću situaciju zbog koje se dešavaju određene stvari koje će dugoročno gledano doprineti boljem svetu u globalu. U to možeš da budeš siguran jedino kad živiš potpuno u sadašnjosti. Tad sve primetiš, sve ti je jasno. Tada ti ni prošlost više neće smetati, naravno. I neće biti nikakve krivice, ništa zbog čega bi se neko osećao loše.

U sadašnjosti pobeđuješ, u prošlosti gubiš, a u budućnosti ne postojiš.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s