Gavejn i gospa Ragnel

Priča se odigrava u engleskoj provinciji u 14. veku:

Jednoga dana, u pozno leto, Gavejn, nećak kralja Artura, zajedno sa svojim ujakom i vitezovima posetio je zamak u Karlajlu. Kralj se upravo vratio iz lova u Inglvudu, bled kao krpa i veoma potrešen. Gavejn ga je otpratio do njegovih odaja i upitao šta se dogodilo.

Dok je lovio sam, Artura je napao strašan vitez sa severa po imenu Gromer, u nameri da se osveti za gubitak svoje zemlje. Poštedeo je Arturu život pod uslovom da se kroz godinu dana pojavi na istom mestu, bez oružja, i odgovori na pitanje: “Šta je to što žene žele iznad svega?” Ako da ispravan odgovor, život će mu biti poštećen.

Gavejn je ubedio Artura da će zajedničkim snagama doći do pravog odgovora. Tokom sledećih 12 meseci oni su lutali sa jednog na drugi kraj kraljevstva u potrazi za pravim odgovorom. Kako se sudnji dan primicao, Artur je bivao sve zabrinutiji, strahujući da nijedan od odgovora neće biti onaj pravi.

Nekoliko dana pre susreta sa Gromerom, Artur uzjaha konja i, jašući kroz zlatnu štipavicu i ljubičasti vres, stiže do šume velikih hrastova. Pred njim se stvori jedna ogromna, groteskna žena. “beše široka koliko dugačka, koža joj je zračila zelenkastim sjajem, a glava joj beše pokrivena pramenjem divlje kose nalik na korov. Njeno lice imalo je pre životinjski nego ljudski izraz.” Njeno ime je bilo gospa Ragnel.

Žena je Arturu rekla da zna da još nije uspeo da pronađe pravi odgovor na pitanje, iako se bliži susret sa njenim polubratom, Gromerom. Još mu je poručila da zna pravi odgovor, i da će mu ga dati, ali pod uslovom da vitez Gavejn postane njen muž. Preneraženi Artur uzvikne da je to nemoguće i da joj ne može dati svog nećaka.

“Nisam tražila da mi daš viteza Gavejna”, ona ga prekori. “Daću ti pravi odgovor samo ako Gavejn svojevoljno pristane da se oženi sa mnom. To su moji uslovi.” Još izusti da će ga čekati sutradan na istom mestu i nestade u hrastovoj šumi.

Artur je bio očajan, jer mu nije padalo na pamet da spašava sopstvenu kožu tražeći od svog nećaka da se venča sa ovom rugobom od žene i upropasti sebi život. Gavejn je upravo bio izjahao iz zamka u susret kralju, a kada opazi kako je ovaj bled i skrušen, upita šta se desilo. Artur isprva ne reče ništa, a kada mu najposlije ipak ispriča za uslov gospe Ragnel, Gavejn se oduševi što će mu se pružiti prilika da spase Arturov život. Artur ga je preklinjao da ne učini tu žrtvu, ali mu Gavejn odgovori: “To je moj izbor i moja odluka. Odjahaću sa tobom sutra i pristati na brak – pod uslovom da odgovor koji ti ona da bude ispravan, a tvoj život spašen.”

Onda su se Artur i Gavejn sreli sa gospom Ragnel i izjavili da pristaju na njene uslove. Sledećeg dana Artur odjaha u Inglvud, sam i nenaoružan, da se susretne sa Gromerom. Artur je prvo pokušao sa drugim odgovorima, ali u trenutku kada Gromer podiže mač da ga preseče na pola, Artur reče: “Znam još jedan odgovor. Žena iznad svega želi moć nezavisnosti – pravo da izvršava svoju volju.” Gromer, ljut zbog toga što je Artur dobio tačan odgovor od gospe Ragnel, prokune svoju polusestru, a onda se brzo izgubi u šumi.

Gavejn nije prekršio svoje obećanje i oženio se gospom Ragnel već sledećeg dana. Nakon svadbe, kojoj su u neverici i neprijatnoj tišini, prisustvovali vitezovi i gospe sa Arturovog dvora, mladenci se povukoše u svoje odaje. Gospa Ragnel zatim pozva Gavejna da je poljubi. Gavejn joj bez dvoumljenja priđe i poljubi je. A onda se odmakao, pred njim se najednom stvori vižljasta mlada žena sivih očiju i vedrog, nasmejanog lica.

Gavejn silno preneražen i zadivljen ovom čarolijom, upita šta je uzrok ovako iznenadne promene. Ona mu odgovori da ju je njen polubrat oduvek mrzeo i da je zato njegovu majku, veštu čarobnicu, nagovorio da je pretvori u monstruozno biće koje može biti oslobođeno tek ako je najveći engleski vitez dobrovoljno uzme za ženu. Gavejn je zatim upita za uzrok tolike Gromerove mržnje.

“Smatrao je da sam drska i neženstvena, jer sam mu se usprotivila. Odbila sam da se povinujem njegovim zapovestima koje su se ticale moje ličnosti i poseda.” Gavejn je bio zadivljen i presrećan zbog prestanka delovanja čini. “Ali, one nisu sasvim prestale”, odgovorila je. “Moraćeš da izabereš, dragi moj Gavejn, kakvu me želiš. Da li bi želeo da noću dobijam svoj pravi izgled, a danju budem rugoba? Ili obrnuto; noću da budem rugoba, a preko dana, u zamku, da budem onakva kakva zaista jesam? Razmisli dobro pre nego što doneseš odluku.”

Gavejn je malo razmislio, a zatim je kleknuo, uzeo je za ruku i rekao da je izbor njen. Još je dodao da će on s odobravanjem prihvatiti svaki njen izbor. Ragnel je sijala od sreće. “Valjano si odgovorio, dragi Gavejn, i tvoj odgovor je u potpunosti razbio Gromerove zle čini. Poslednji uslov koji je postavio sada je ispunjen. Jer, rekao je da će, ako mi moj muž, najveći vitez Engleske, dopusti slobodu izbora, delovanje zlih čini zauvek prestati.”

Gospa Ragnel i Gavejn su se, na osnovu slobodne i svesne odluke, sjedinili u svetom braku kao dve ravnopravne osobe. Gospu Ragnel je začarao njen polubrat, jer je afirmisala svoju volju i štitila svoju seksualnost, a saosećajni Gavejn joj je dopustio slobodu, što je razvejalo zle čini  i preobrazilo njen nakazni izgled. Ona je bila kadra da spase kralja, a Gavejn je bio dovoljno mudar da prepozna nezavisnost ženstva. Zajedno su pronašli ozdravljujuću ljubav. U nekim verzijama ove legende gospa Ragnel je boginja Svetog grala, a Gavejn je ujedno njen iscelitelj i ljubavnik.

iz knjige Morin Mardok: “Moć Žene”

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s