Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari

Već duže vreme u meni se javlja potreba da kažem zašto ne pratim u potpunosti ova moderna shvatanja o zakonu privlačenja…

Da, svedok sam mnogim dešavanjima koja su ljudi sami sebi iskreirali tako što su potpuno verovali da će se to nešto dogoditi tačno onda kada oni zamisle da se dogodi, baš na način na koji su oni zamislili. I da, stvarno funkcioniše. Desi se da se proda stan tačno onda kada je najpotrebnije, jer je neko tako poželeo. Desi se tačno onakva  osoba koju je neko čekao ceo život, jer je tako poželeo. Desi se posao iz snova, jer je neko tako poželeo. Ali, da li iko razmišlja o tome šta se događa posle ostvarenja želja? Da li neko razmišlja o tome da je život konstantno promenljiv i da je nemoguće živeti ga tako što bismo stalno bili srećni, ili tako što bi nam se stalno dešavale lepe stvari, one koje sami iskreiramo?! Činjenica je da u životu postoje valovi, usponi i padovi. Kada se jednom neko navikne na konstantna kreiranja svoje sudbine i uvidi da je moguće da konstantno bude srećan u svemu tome, onda kada naiđe neka vrsta oluje taj će se pogubiti. Možda neće shvatati da je apsolutno normalno da onoliko dugo koliko si bio srećan, toliko dugo ćeš biti tužan. Da tako kažem. To je struja koja mora da se dogodi radi balansa u univerzumu. Ako iskreiraš potpuno srećan i dobar život sebi samom, i takav život živiš do kraja, bez padova, zar ti baš nikad ne padne na pamet da bi eventualno u sledećem životu živeo apsolutno ceo život u teškoćama?! Zar nije mudrije prepustiti se struju života i verovati Višoj Sili u njenom vođstvu?!

Jednom davno neko je rekao da paziš šta želiš, jer može da ti se ostvari. Mi kao mala bića koja žive kroz subjektivne osećaje i pojedinačne događaje, nismo u stanju da u potpunosti uvidimo objektivnost ove naše ‘realnosti’, nismo u stanju da vidimo čitav film i razloge zbog kojih se nešto dešava. U skladu sa tim, mi nismo u stanju da razlučimo u potpunosti da li je nešto što radimo sasvim dobro. Možemo samo da mislimo, i našim mislima oblikujemo sebi situacije, ali ne možemo da znamo šta će određena situacija doneti sutra. Prihvatanje činjenice da smo apsolutno odgovorni za sve što radimo može olakšati mnoge stvari, ali takođe i otežati.

U suštini, smatram da se rugamo našem Tvorcu kada se osmelimo da kažemo: “Sve u životu što mi se događa, sam sam iskreirao.” Otkud dolazi tolika uzdignutost, odakle tolika smelost da smatramo da smo mi izuzetno moćna bića koja sve drže pod sopstvenom kontrolom?!

Ok, kada veruješ da si u mogućnosti da upravljaš sopstvenim životom, onda to stvarno deluje. Ali, prvo dobro razmisli, baci pogled na sve aspekte, i ponovo se zapitaj da li je tako nešto stvarno potrebno, i šta se sve može dogoditi posle svega toga.

Svako biće koje živi po principu modernih shvatanja samo zavarava sebe i druge, sam sebi stvara još iskustava kroz koja mora da prođe, sve dok mu ne postane jasno da ono jeste izuzetno biće i aspekt Boga, ali ono nije u kontroli svega i ono ne stvara sopstvenu sudbinu. To je u suprotnosti sa shvatanjem da smo 100% odgovorni za sve što nam se dešava u našim životima, mada ako pogledamo malo dublje, onda shvatimo da jesmo mi odgovorni, ali ne 100%. Možemo izabrati da budemo 100% odgovorni, ali to onda postavlja velike terete koje nismo apsolutno u stanju da istrpimo. Tereti koji iscrpljuju, a s obzirom na to u kakvom dobu živimo, energija nam je preko potrebna. Potrebna je naša esencija koja dolazi do izražaja onda kada nekoga volimo ili kada smo nečim zadovoljni. Potrebna je naša sreća svetu, ali ne lažna sreća. Potrebno je shvatiti da apsolutno sve što nam se u životu događa jeste s razlogom, i mi nismo bića koja sve to određuju; i druga bića su umešana, kao i druge sile. Istina je da na nas ne može uticati ono što ne dozvolimo, ali u većini slučajeva mi nismo ni svesni šta sve dozvoljavamo.

Svaki put kada se dogodi nešto što nismo očekivali, nešto što je potpuno van naše kontrole, a negde nam se ne dopada, umesto što postajemo kivni i sa razočarenjem prilazimo tome, trebalo bi da se zahvalimo i razumemo da nemamo kontrolu nad događajima. Koliko je olakšavajuće kada znaš da jesi aspekt Boga, ali nisi Bog. Bog je jedan, iako se nalazi u svakome od nas i svuda oko nas, On isto tako ima i svoje prebivalište u kome obitava, Ljubav koju isijava na svet. Bez toga, ovo mesto bi bilo konstantno sivilo. Hvala na Ljubavi koju isijava na nas, jer je baš ona ta koja nas pokreće.

Kakve su ti misli, takav ti je život, i to stvarno deluje, ali duboko u sebi shvati da tvoje misli nisu uvek tvoje misli, i događaji u tvom životu nisu se uvek dogodili zato što si ti uradio nešto da bi se to dogodilo. Spusti se na zemlju, što bi se reklo, jer nisi ti kao pojedinac toliko baš moćan.

Mnogo je ljupkih, predobrih u poslednje vreme, baš onih koji su puni odgovora da bi nama pomogli da živimo srećniji život. A to je apsolutna iluzija. Niko tebe ne poznaje bolje od tvog Tvorca, i niko ne bi smeo da se osmeli da ti govori šta ti u tvom životu treba da radiš. Tako nešto treba sam sa sobom da raščistiš, sa tvojim unutrašnjim bićem, sa Višom Silom koja te stvorila. Njoj treba da veruješ, a ne novonastalim sveznalicama koje se masovno pojavljuju pod okriljem da tebi olakšaju. Ne potpadaj pod njihove uticaje, opasnu iluziju ti pružaju. Potrudi se da vidiš ‘preko brda’, shvati da jesi izuzetno biće, ali da nemaš potpunu kontrolu.

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s