Vaša deca nisu vaša!

Nije bez razloga Khalil Gibran je rekao: „Vaša deca nisu vaša. Ona su sinovi i kćeri života, koji teži samom sebi…“

Govoreći ove stihove imao je u vidu da deca nisu samo fizička tela koja su kreirali roditelji polnim spajanjem, već su pre svega duhovna bića – Duše – koje će kod udisaja vazduha i plača zauzeti ta tela da bi nastavila svoj, u mnogim ranijim životima započeti duhovni razvoj. Kao duhovna bića, i kao deo jedinstvenog života, nastaviće težiti svom životnom cilju – sopstvenoj duhovnoj realizaciji.

Veliki problem je što su te Duše u ranijim životima i iskustvima načinila pozitivne i negativne pomake, ali s potrebama kreiranim u tim životima preko zakona uzroka i posledica. Raniji pristup shvatanju, iz neznanja, da su roditelji svojoj deci dali život pa da im ga u skladu sa time mogu i uzeti, je prevaziđen. Ostalo je i dalje nepisano pravilo i shvatanje da se roditelji prema deci ponašaju vlasnički ili autoritativno, zanemarujući njihove stvarne potrebe.

S kolena na koleno…

U najvećem broju slučajeva tretiranje ili odnos prema deci se prenosi sa kolena na koleno bez ikakvih vidnih pomaka, nezavisno od tzv. kulturnih promena. Ono što je nepoznato javnosti – duhovna svest porodice jeste ta koja privlači Dušu koja je u harmoniji s tom svešću, i koja će se useliti u porodicu kroz telo malog deteta, ili će imati najveći duhovni progres kroz iskustva u toj određenoj porodici ili grupi Duša. Mnogi detalji kod dolaska Duše u jednu porodicu bivaju unapred isplanirani i važni za iskustva te Duše u dolazećem životu.

Veliki duhovni učitelji Vairagi reda (odvojenici) kažu da nikada nema greške u smislu gde, kada i u kojoj porodici će se neko roditi. Pre nego što Duša zauzme određeno telo u određenoj porodici, svi detalji budu temeljno razmatrani, gde Duša dobija odgovarajuću asistenciju i savet u tom pravcu. Mnogi veruju u sudbinu mesta svog rođenja i svog daljeg životnog puta, pa zbog određenih životnih poteškoća deca znaju okrivljavati roditelje za lošu sreću i sudbinu. Ne shvataju da su baš takvi životni uslovi u koje su ušli i kroz koje prolaze neophodni da sebe koriguju i duhovno uzrastaju kako bi ekspandirali svoju svest, svoj kapacitet ljubavi, ali i svoj osećaj sreće.

Duhovni učitelji Vairagi reda objašnjavaju podrobnije i kažu da je u realnosti mnogo drugačije. Kod određivanja porodice i mesta gde će se neko, kao duhovno biće roditi, razmatraju se pre svega duhovne potrebe za ispravan razvitak. Međutim, kada se Duša nađe u novoj porodici, na njoj je da iskoristi jačinu svog unutrašnjeg karaktera, da odredi predstojeće dane i zacrtani put. Na samoj Duši je da ne sledi prihvaćeno pravilo da sin kovača treba da bude kovač. Borba same Duše protiv učenja usađenih i ukorenjenih shvatanja i zacrtanih puteva čini da sama Duša ojačava za uzletanje naviše put duhovnog razvitka lične svesti.

Mnogi očekuju i veruju da im Bog treba pružiti sve potrebne uslove i pogodnosti, da bi oni tek onda stigli do visokog životnog cilja, bilo u društvu u fizičkom svetu, bilo da dosegnu visoke duhovne nivoe. Takvi nikada ne načine nikakav napor, ali zato redovno okrivljuju sudbinu i svoju porodicu za nemanje dovoljno sreće. Ako i imaju sve pogodne uslove, onda se i ne sete da ih iskoriste za svoj duhovni razvoj, već to bude za čulni užitak koji ih još jače povuče nazad.

Svet u kom živimo pun je primera onih koji su bez ikakvih vidljivih uslova za uspeh učinili nadnapore i uspeli pobediti kolotečinu svoje porodice i sredine, te se duhovno uzdignu. Na žalost, mnogo je više onih koji su prihvatili date uslove i pomirili se s njima. Takođe je ne tako mali broj primera onih koji su imali izvanredne uslove ali ne samo da ih nisu iskoristili za duhovno napredovanje već su sebe načinili žrtvama izobilja, i dostigli duhovni ali i ekonomski ponor.

Biti korak ispred

Da bi dete roditelja, kao duhovno biće, ostvarilo svoj životni cilj, na roditeljima je da se postaraju da ispravno sagledaju mnoge detalje, zauzmu ispravan stav i odnos prema detetu, stalno ga fleksibilno usmeravajući, kako bi dete postiglo maksimum, a time i oni sami. Jer, na taj način bi i sami pobedili prihvaćenu kolotečinu života. U tome se sastoji izreka po kojoj sin treba da načini koji korak ispred svojih roditelja, a unuk još nekoliko dodatnih koraka. Tada u deci ne bismo prepoznavali njihove roditelje po njihovom pristupu i odnosu prema životu.

Hoće li roditelji uspeti nadrasti u njima prihvaćene kalupe odnosa prema deci zavisi od njihove sveukupne duhovne zrelosti. Da bi uspeli, roditelji moraju razumeti i prihvatiti da je njihovo dete duhovno biće, Duša koja nije ni muško ni žensko. Kao takva, ona samo trenutno zauzima jedan pol da bi kroz život prikupila potrebna joj iskustva kako bi razvila svest i kompletirala svoju celovitost i božanstvenost.

Roditelji su pre svega učitelji, pa tek onda hranitelji

Zato je neophodno da svojoj deci osiguraju dovoljno ispravne duhovne hrane kao primarno, ali i sklonište i materijalnu udobnost kao sekundarno, ali dovoljno neophodno.

U današnje vreme roditelji preteruju u osiguravanju zabave, provoda i materijalnih dobara svojoj deci, što nikako ne može biti zamena za suštinskom potrebom ispravne duhovne pripreme. Pod duhovnom pripremom i obrazovanjem se ne misli na odlazak na misu u crkvi, sinagogi, džamiji već na podučavanje mladih osnovnim principima kao temeljima života, a to je realnost ljubavi Boga, večitosti Duše (nas) i odgovornosti koju svako od nas ima prema celokupnom životu, budući da nam predstoji da postanemo instrumenti Boga.

U najširem, roditelji su često nespremni podučavati svoju decu pravim duhovnim stvarima, budući da ni sami još nisu sebi pribavili odgovore na mnoga nepostavljena i neodgovorena pitanja. Ni sami još nemaju odgovore o Bogu, Duši i pravom smislu i svrsi života. Zato im je mnogo lakše da osiguraju materijalne potrepštine i obilne provode za svoju decu nego da im budu, pre svega, učitelji. Svi mi kao deca dođemo u ovaj svet spremnim da učimo, ali nikoga nije bilo da pouči nas, pa smo i sami nespremni da poučimo svoju decu. U svima nama kao deci postoji duhovna glad ali ubrzo očvrsnemo, zatvorimo svoja srca i umove prema višim, nebeskim svetovima, i prestanemo verovati u bilo što drugo osim u ovu bezličnu i hladnu fizičku realnost.

Sećanja iz prošlih života

S vremena na vreme ljudi otkrivaju da ima dece koja u drugoj ili trećoj godini počnu pokazivati znanje kojem ih niko nije poučavao, ali nikome ne pada ni na kraj pameti da to znanje nije iz ovog života niti je tu zahvaljujući nasleđenoj genetici. Mediji na čelu s psiholozima ispletaju svoje plitke teorije u objašnjavanju ovih pojava bez da shvate da je Duša ta koja je donela sećanje i znanje iz prethodnih života.

Tako imamo dece koja progovore druge jezike, pokažu veliko znanje iz matematike, slikanja ili pak umeće sviranja na nekom od instrumenata. Neretko sama deca govore otvoreno o prošlim životima, prepoznajući ljude iz svog okruženja kao svoje poznanike ili možda fizičke srodnike u ranijim životima. Kada bi roditelji imali malo više sluha za ovu činjenicu života, mogli bi kod svoje dece mnogo toga prepoznati kao znanje i raspoznavanje donešeno iz prethodnih života. Najčešće, kada deca o tome progovore, roditelji ih brzo ućutkaju misleći da deca govore nebuloze iz svoje bujne mašte.

Čemu je najvažnije naučiti dete?

Da bi dete ostalo otvoreno prema Bogu, dovoljno je da zna da je ono kao Duša besmrtno, da je ljubav Boga realnost, da postoje viši svetovi, i da mora negovati odgovornost prema celokupnom životu. Ovi principi će dete držati otvorenim prema imaginaciji, odgovornosti i duhovnoj slobodi. Dete od svojih prvih dana u ovom svetu otvorenije je prema višim svetovima i slobodno i neometano putuje između ovog i viših svetova, pa i više vremena provodi na višim realnostima.

S vremenom se preko čula privikava na fizički svet i njegove zakone. Imaginacija je ta koja je tu pre svega da omogući slobodno putovanje do viših svetova i nazad, i ona je prolaz do viših stanja svesti. Upravo su svi svetski geniji postizali svoju genijalnost zahvaljujući imaginaciji. Zato su i bili odlični u rešavanju problema i u mnogim procesima kreativnosti. Ti geniji su koristili dnevna sanjarenja i noćne snove da bi kontaktirali višu snagu i višu svest. Danas mnogi naslućuju ponešto o imaginaciji verujući da je ona tu da ispunjava čovekove materijalističke želje, zaboravljajući da je imaginacija u stvari portal prema višim svetovima.

Mnogi priželjkuju slobodu, ne shvatajući da su sloboda i odgovornost nerazdvojivi. Jedno bez drugog je nemoguće. Roditelji očekuju da će se njihova deca, kada odrastu, sama naučiti odgovornosti, i da će s time imati i slobodu. Ovo je samo znak da ni sami nemaju dovoljno odgovornosti prema roditeljskoj obavezi, da su oni pre svega učitelji i to duhovni učitelji svojoj deci. Neki niti znaju niti shvataju da se odgovornost mora graditi lagano i pažljivo, sa svakim danom odrastanja dece. Tek tada sloboda dolazi kao rezultat prepoznavanja duhovnih zakona kojima se osoba povinuje.

Zlatna sredina

Čak i onda kada imamo dovoljno i snage i vremena i volje da sve sami uradimo u kući i u porodici, nije dobro da tako i činimo. Neophodno je da se deci zadaju dnevne obaveze koje će biti u skladu s njihovim mogućnostima, uzrastom i mentalnim i fizičkim sposobnostima. Ne odvajati poslove na muške i ženske, i ne učiti dete od malih nogu da bude totalni zavisnik od roditelja, kada će verovati da su roditelji tu da ih nose na svojim plećima sve dok jednoga dana ne izdahnu.

Društvo u kom živimo upravo je krenulo u jednom takvom pravcu, i ono je samo sebe dovuklo u slepu ulicu u kojoj jeste danas. Izuzetno važna stvar na koju posebno ukazuju duhovni velikani, je da deci treba usmeravati pažnju na ono što su dobro učinili. Ono što nije dobro ne stavljati u prvi plan njihove pažnje, ali im zato svojim primerom pokazati kako se to ispravno radi, ili kako se ispravno pristupa rešavanju određene stvari.

Onda dete polako uvoditi u učenju te iste radnje, korak po korak. Na taj način, dete shvata da se uvek može naći najbolji pristup, da uvek treba biti ljubazan, i da se uvek treba dovoljno založiti, jer se ništa ne rešava samo od sebe. Usmeravanjem pažnje detetu na ono što nije dobro učinilo ili ako ga zbog toga grdimo, time lagano stavljamo nevidljivu prepreku ispred deteta, koja će ubrzo početi pokazivati negativne rezultate. Takvo dete će kasnije kao odrasla osoba imati poteškoća u radu i rešavanju životnih problema. Zato se od roditelja očekuje veliko strpljenje u odgajanju i podučavanju dece.

Uloge kao oca i majke

Posebno na šta ukazuju ovi duhovni učitelji je velika polarizovanost roditelja u procesu odgajanja dece. Naime, neki očevi nastupaju s pozicije bezličnosti i nekomunikativnosti. Previše su autoritativni, pokazujući neznanje o subjektivnoj realnosti, te nastupaju s pozicije moći. S druge strane, majke suviše tetoše i razmazuju decu, pokazujući slabu volju kada je u pitanju podučavanje i disciplinovanje, a što je realna duhovna potreba dece.

Majke moraju prestati verovati da će bogatija hrana i zagrljaj zalečiti većinu stvari. Kako su majke u boljem kontaktu sa subjektivnim stanjem dece, one nose veliku odgovornost u podizanju dece. Zato i trebaju pomoći deci da isprave duhovne slabosti, kako bi sprečile da ista postanu žrtvama nedostataka roditelja. Roditelji kod kojih dominira muški ideal misle da je njihova uloga autoritet i kontrola. Oni kod kojih dominira ženski tok veruju da je ljubav u smislu konstantnog tetošenja ta koja treba imati glavnu ulogu. Međutim, nijedno od ova dva nije odgovor.

Roditelji trebaju biti učitelji pre svega, i to duhovni učitelji i vodiči. Sve ovo zahteva dosta strpljenja i samilosti. Sve ovo je mnogo dalje od autoriteta i humane ljubavi. Sve ovo zahteva mnogo nepristrasnosti i neprivrženosti. Mnogi takođe ne shvaćaju da nepristrasnost i neprivrženost ne znači nezainteresovanost i bezosećajnost prema drugima. Naprotiv, to samo znači da u datom trenutku shvatimo pravu potrebu i pravu akciju, koja će biti odrađena s iskrenom ljubavlju.

Izvor: atlantida-forum.com / Preuzeto sa: atma.hr

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s