Šta nam se desilo negde usput?

Od kad je sveta ovakvog “civilizovanog” učili smo naše kćerke da se ne eksponiraju u svojim talentima, da ne smeju da imaju svoje mišljenje, da treba da se osećaju navažnima i malima. Učili su nas vekovima unazad da smemo da imamo ambicije, ali ne velike. Učili su nas da težimo uspehu, ali ne velikom uspehu, da ne bismo ostale same doveka. Naime, muškarci se plaše uspešnih žena, jer su negde i oni vaspitavani da treba da budu finansijski jači od žene. Treba oni da budu jači, ali finansije su poslednje na šta se mislilo kada se to reklo.

Učili su nas vekovima da su muško-ženski odnosi važna stvar u životu jedne osobe. Da moramo da se venčavamo i produžujemo svoju vrstu, jer to je jedina naša obaveza na planeti Zemlji. Učili su nas da stojimo za šporetom satima, učili su nas kako se pere veš i kako se peglaju košulje. Jer to je jedino važno u životu jedne devojke. Ako ona ne zna te stvari, onda je niko neće uzeti za ženu. Govorili su nam vekovima unazad da je muški nagon prirodna stvar protiv koje on ne bi trebao da se bori, i da smo mi te koje sve treba da trpimo. Sve to da ne bismo ostale same.

Govorili su nam o ljubavi, poštovanju, podršci… Samo su nam govorili, jer nam to zapravo nisu dali. Kada smo mi htele da rasplinemo svoje talente, da uradimo nešto više od kuvanja, pranja i peglanja, govorili su nam da nikako ne zalazimo na te staze. Tako su se svojski potrudili i da nemamo vremena da razmišljamo. Branili su nam i da čitamo. Vekovima unazad gušenje žene. Prelepe žene koja ima mnogo da ponudi svetu.

Učili su nas da treba da budemo pretnja jedna drugoj, jer moramo da osvojimo tog muškarca, on mora da nas oženi. Učili su nas da ne smemo ni da pomišljamo na svoju seksualnost, jer će nas vrlo brzo posmatrati kao objekat.

Žensko: To je osoba koja veruje u ljubav, poverenje, u društvo. To je osoba koja razmišlja, misli, i izražava se. To je ona koja nije sve ono što su nas učili da treba da bude. To je ona osoba koja je vekovima ugnjetavana i od koje su mnogi zazirali. Godina za godinom prolazi i u ženi više ne ostaje nimalo mesta za trpnju svih tih zabluda, i žena se buni. Žena postaje neko i nešto u društvu. Žena se rasplinjava. Ona je uspela. Mada joj ni na kraj pameti nije bilo koliko su njene mogućnosti beskonačne, i kuda to može da odvede celo društvo. Muškarci nikako da ih stignu, i oni su i dalje ostali u nekim prošlim vremenima, gde o ženi misle kao o nevažnom biću koje baš i ne zna kako da živi ili radi.

Ženo, probudi se. Otresi sve sa sebe, dobra si.

Jeste, žena je moćno biće. Osećajno biće koje nesvesno oko sebe širi sve ono o čemu razmišlja i šta oseća. A još ako se njene misli usklade sa njenim osećanjima, dešavaju se čuda. Žena postaje svesna svojih mogućnosti, ali kako u sebi nosi i gordost, ona stalno traži još. Tako nekome sa strane izgleda da se žena ne da zadovoljiti. Da ako joj skineš zvezde s neba, ona će reći: “Pa dobro, ali mesec…”

Zapravo, žena jeste zadovoljna sa onim što dobija, samo želi stalno još. Žena je ta koja to treba da kod sebe reguliše, niko drugi. Nijedan muškarac nije pored žene da bi ugnjetavao njen duh koji ima tako široka krila. Muškarac je pored nje da bi se divio njenom letu i stvarao joj vetar kako bi ona nastavila da leti.

Ali muškarac se uplašio. Rekao je: “Ovo je opasno. Žena će odleteti. Moram da joj odsečem ova krila.” 

Eh, pa nisi znao da te žena čula. Neka je odletela i pre nego što si uzeo makaze, a neka je dozvolila da joj to uradiš. Ona koja je dozvolila vraća se u stanje nevažnosti i malog bića koje je tu da bi služilo muškarcu, da bi ispunjavalo sve njegove želje. Ipak, većina žena je odletela, ostavila muškarca da se pita zašto. Ne bi ona odletela samo da je on dunuo vetar. Zašto se uplašio kad su mogli zajedno biti svedoci lepote življenja? Zašto li je on poverovao svim starim učenjima koja su govorila o maloj ženi? Zašto se nije setio da i on ima široka krila, zašto ih nije iskoristio?! 

Vreme je prošlo, mnogo ljudi se rodilo i umrlo, zamene duša su i dalje u toku, a žene i muškarci još uvek ne razumeju. Stvoreni smo da budemo zajedno, ne odvojeno. Stvoreni smo različiti da bi se upotpunjavali međusobno. Nismo stvoreni da se takmičimo i da se plašimo jedni drugih. Stvoreni smo da se volimo i podupiremo. Stvoreni smo da mislimo i radimo.

Muškarcu probudi se. Otresi sve sa sebe, dobar si.

Žena te treba muškarcu. Treba te da budeš emotivno i psihički stabilan. Zašto si se uplašio jedne žene za koju misliš da je u nečemu bolja od tebe? Zašto si prestao da budeš lovac? Od koje si to žene čuo da joj muškarac ne treba, i da sve može sama? Od one od koje si to čuo, zašto si joj poverovao? Zar ne znaš da žena uglavnom kaže nešto da bi tebe provocirala? Ona to kaže da bi tebe probudila. Nisi trebao da kažeš: “Dobro.” Trebao si da je ubediš u suprotno, da dokažeš da si ti njoj potreban isto koliko je ona potrebna tebi.

Svet je dotle stigao da se uglavnom grade stanovi u kojima ne mogu dve osobe da žive. Ti stanovi su jedna soba i jedno kupatilo. Kakav je to život?! Ljudi su društvena bića. Naše odaje bi trebale da budu sa visokim plafonima, i sa puno prostora. U našim odajama bi trebali da se volimo i ljubimo, a ne takmičimo i ugnjetavamo.

Muškarcu priđi onoj ženi koju želiš pored sebe. Osvoji je, i ne plaši se više. Dobro, prvo proceni kome prilaziš, jer današnji svet je prepun iluzije. Zapravo, od nje je satkan. Prvo posmatraj, čekaj, budi strpljiv. Kao pravi lovac, a onda kad oceniš da je vreme, napadni.

Samo tako će ljubav opet cvetati.

Advertisements

One Comment Add yours

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s