Portret jedne dame

Dana 26.06.2004. godine moja tadašnja jako dobra drugarica i ja sedele smo na zidiću na Kalemegdanu kada nam je odjednom prišao čikica i naizmenično gledao pravo u naše zenice dok nam je čitao njegovu pesmu. Potpisuje se kao Niko.

Molim te, pokloni im tvoj osmeh

Tvoj osmeh lep i šarmantan da s njime svet okite.

Da bude lep i šarmantan kao ti.

Molim te, pokloni im tvoju dušu i srce puno ljubavi,

Da vide šta je lepota duše i srce što zna da voli.

Neće ti biti teško, to znam, jer ti si svetica.

Zato te Bog stvorio, sa dušom i telom anđela.

Snagu nebesku imaš, lepotu i tajanstvenost

Beskrajnu ljubav, neopevanu

Još se ne rodi pesnik…

Jedino Bog može da peva uz zvuk nebeskih zvona

O lepoti prelepe žene i biti dostojan ljubavi njene.

Smrtnika ne rodi majka dostojnog ljubavi tvoje

O ženo, raju i paklu, oči neviđeno lepe…

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s