Masovna emocionalna bolest – Depresija

Svakog dana u svetu od ove muke pati više od milion ljudi.

Za razliku od povremene neraspoloženosti i tuge, koje su kratkotrajni poremećaji, depresija je ozbiljno emocionalno oboljenje. Čovek menja raspoloženje, obuzima ga teskoba, beznađe, žalost, ničemu se ne raduje i ne vidi nikakvu perspektivu. Tada su potpuno uzaludni saveti tipa – trgni se, možeš ti to da prevaziđeš.

freud

Još 1917. godine Frojd je rekao da žalost predstavlja reakciju izazvanu nekim značajnim gubitkom. Gotovo da nema čoveka koji nikada nije bio tužan.

Očajanje i utučenost povremeno su iskustvo većine ljudi u trenutcima velikih razočarenja, gubitka nekog ili nečeg što se voli.

Normalna žalost je samo ograničena po svom trajanju i sama se vremenom povlači i gubi. U njoj nema samopotcenjivanja, odnosno osećanja manje vrednosti, a nema ni samooptuživanja. Kada intenzitet žalosti i njeno trajanje nisu u srazmeri sa pretrpljenim gubitkom, nastupa depresija. Linije razgraničenja ponekad su vrlo nejasne i okolina ima poteškoća u blagovremenom prepoznavanju ovih stanja. Prepoznavanje se može postići ako se obrati pažnja na osećanje manjka radosti, loše mišljenje o sebi i svojoj prošlosti u kojoj se osoba oseća zarobljeno, ali i o svojoj budućnosti u kojoj ne vidi perspektivu. Može doći do gubitka ili viška telesne težine, a kod težih slučajeva može doći do poremećaja menstrualnog ciklusa, seksualne nezainteresovanosti i mnogih drugih organskih smetnji.

Možda vam najpre u prepoznavanju depresije mogu pomoći svakodnevne žalbe, nezadovoljstvo i povlačenje, nezainteresovanost, odsustvo radosti i inicijative, ravnodušnost ili dosada, nesanica ili beg u san.

o-DEPRESSION-facebook

Postoje vrste uzrokovane spoljašnjim faktorima, kao što su reaktivne i neurotske depresije, koje ne moraju da remete svakodnevni život u značajnoj meri i one se tretiraju kao lakše depresije. Naravno, postoje i teže, a to su one unutrašnje koje nastaju bez vidljivog povoda i mogu se prepoznati po snuždenom stavu, licu i očima koje deluju odsutno, teškim uspostavljanjem komunikacije, a kod nekih ljudi se mogu videti i svađalačke tendencije.

Snaga pozitivnih misli

Vreme u kom živimo donosi mnogo stresnih situacija. Tu su raspadi porodica, zahtevna deca, gubitak posla, besparica, nerešena stambena pitanja i drugi socijalni nepovoljni uticaji. Takve situacije često dovode do depresivnih reagovanja. Tada možemo čoveka da naučimo da na sve gleda pozitivnije, da se prilagodi ali ne i da se miri sa takvom situacijom, da bude strpljiv, zadovoljan malim stvarima sa planom koji postepeno može da se realizuje.

care-about-your-depression-400x400Svaki pacijent bi za sebe morao da učini nešto lepo svaki dan, a što će izazvati zadovoljstvo. Treba i toliko da ojača da može da se osloni na sebe, a ne da stalno očekuje nešto od drugih. Osim toga, voleti i poštovati sebe, znači voleti i poštovati druge.

Uključite se u život, ne kao pasivni posmatrač, nego kao aktivni učesnik.

izvučeno iz Psihologije

Advertisements

Komentariši

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s